Док на евролигашком плану црно-белима уопште не цветају руже, изабраници Жељка Обрадовића права су казнена експедиција у АБА лиги. Наиме, први пут у историји такмичења на Јадрану, Партизан је сезону отворио са девет тријумфа, победом у Бару против Морнара (105:78), иако је у прошлости било разних периода доминације екипе из Хумске, слабије конкуренције... Међутим, стопроцентни иницијални учинак увек је остајао зацементиран на коти седам!
„Шетња” кроз сусрете регионалног такмичења сан је сваког европског тренера – углавном се стратези труде да резервисте истакну у први план на „слабијим утакмицама”, док је елитно такмичење Старог континента резервисано за носиоце. Конкретно – навијачи црно-белих, упркос помрачењу ума у Евролиги, могу бити задовољни досадашњим остварењима. Екипа је показала да дуеле не узима здраво за готово, жеља и труд су јасни, те остаје да само „кликне” и на другим бојиштима.
Приметно је да чета Београђана неминовно поседује и знатан квалитет. Да, многи ће рећи – АБА лига је доста слабија од европских првенстава. Умногоме има истине, али сама чињеница да је безгрешан старт остварен први пут после 20 година, говори у прилог тези.
У воду падају и теорије – велики број странаца „не осећа” драгоценост клуба. Момци у црно-белом и те како схватају важност дреса, имена великана и армије навијача иза себе. Због тога, драги читаоци, имате прилику да поред малих екрана присуствујете апсолутном пожртвовању у Тополици, суровом приказу снаге у Железнику, спуштању са небеских висина новајлије из Дубаија...
Уосталом, гестикулације и нервоза Жељка Обрадовића су јасни показатељи да искусни стратег има плодоносним материјал у рукама – потребно је „само“ на прави начин извајати шампионски пехар. Деветоструки победник Евролиге упркос вођству екипе преко 20 поена често зове тајм-ауте, покушава да утиче на најситније детаље и да пуленима усади ген играња до последњег судијског звиждука.
Логично, поставља се питање „у чему је квака” на евролигашком походу? Самопоуздање, вера у себе – назовите како желите, само то! Изгубљено је прегршт мечева на „једну лопту” – Барселона (79:87), Милано (81:88), Париз (71:74), Монако (74:79), Виртус (69:70), Басконија (82:88). Заједнички чинилац свих „суноврата у финишу” је апсолутно одсуство самопоуздања у одсудним тренуцима, приликом серије противника... Уместо учинка 2-8, лако се могло писати о потенцијалној историји Партизана са скором 8-2 и резервисању улазница за потенцијални фајнал-фор у Београду.
Но, прошлост се не може исправити, већ се из историје морају уочити грешке за потоње добро. Прва следећа прилика, по многима и последња, јесте дерби са Црвеном звездом 21. новембра. Екипи је потребна коктел инјекција, а шта боље утиче на расположење, до тријумф над највећим такмацем. Оба београдска великана ће бити ослабљена за учинке репрезентативаца, а домишљатији састав ће себи у вене потенцијално „убризгати прекретницу сезоне”.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.