Главни град Србије увелико се припрема за први овосезонски вечити дерби, сутра (20).
Кад на календарском хоризонту макар и почне да се назире дан најважнијег кошаркашког догађаја у целом региону, све остале споредне животне теме постају тако мале, неважне, безначајне. Фокус свих, који ма је једна од двеју ривалских боја у срцу усмерен је само на једно, на 40 минута кошарке, који ће одлучивати о даљем статусу победника и пораженог, до наредног окршаја. Победник ће имати право да се хвали, себично приволи звање најбољег клуба у земљи, и мало са висине гледа потученог противника. Док ће поражени морати да прогута понос, пружи руку, честита бољем и трпи с нестрпљењем очекујући следеће виђење и прилику за реванш.
Тријумф на дербију јесте „свети грал” српске кошарке, многима је та утакмици важнија и од било ког трофеја, а навијачи сваки успех, или неуспех вољеног клуба доживљавају као свој.
За велики број то питање веће од спорта, питање културе, образовања, породичне традиције, која се кроз генерације преноси с колена на колено. С тога ни не чуди да је толико људи у Србији одрасло док је уз очеве са шалом око врата, у раном детињству, упознавало путеве љубави, оданости и поверења, на једној од двеју култних трибина.
Баш једно такво дете, један такав навијач имаће прилику да у четвртак на даскама „Београдског кошаркашког позоришта”, познатијег као Београдска арена испуни дечачки сан и у судару против највећег ривала брани боје уз које је одрастао.
Безброј пута у прошлости, центар Црвене звезде, Урош Плавшић био је спреман да гласом и длановима пружи подршку вољеном клубу у биткама са највећим противником, а сада ће имати прилику да тог истог противника погледа у очи и на терену се ухвати у коштац са именом, какво је Партизан.
- Много пута сам био на трибинама, али надам се да ћу у наредним годинама да поправим скор и да ћу имати више дербија као играч, него као навијач Црвене звезде. То неће бити лако с обзиром на то да сам сигурно 20 испратио са трибина, а о фудбалу да не говорим - присећа се момак из Ивањице ранијих сусрета вечитих ривала, којима је присуствовао као подршка црвено-белих.
Иза Звездиног центра су неке добре утакмице у регионалном шампионату, али и у Европи, где је услед повреде Џоела Боломбоја, некадашњи првотимац Меге добио неочекивану прилику, коју је барем до сада искористио на прави начин. Сигурно је да ће пређашња искуства умногоме помоћи Плавшићу да се спреми за меч, али дерби, ипак, има посебну важност и тежину, много већу од обичне утакмице.
- Морам да будем искрен буде се емоције, али оно што је сигурно, када меч почне мораћу да их оставим по страни. Сада сам заиста узбуђен и једва чекам да све то почне. Сигурно да је мотив више то што је против Партизана и што ће то бити мој први дерби, као играча. Опет кажем, не смем да дозволим да емоције претерано утичу на мене и мечу треба да приступим са професионалне стране – врло прибран био је Плавшић уочи вечитог дербија.
НЕЗАБОРАВНИ ПРВИ ОБРАЧУН
Сусрети београдских гиганата, једни су од највећих дербија у европском, али и светском спорту. Мало других ривала може да се похвали свиме што та утакмица доноси, једноставно свака је посебна на свој начин, а еуфорија, навијање, али и квалитетна представа на паркету сваки нови пут, као да надмаше пређашње.
- Дерби увек на мене остави посебан утисак. Увек је нека нова енергија и стварно се човек сваки пут све више одушеви. Не могу заиста да издвојим који ми је најдражи, баш је тешко изабрати од толико утакмица, али ако бих баш морао да се определим за један, то би вероватно био први вечити дерби у Евролиги. На њему нисам био, али сам пратио крај малог екрана, а надам се да би исход овога пута могао бити исти, као и тад – закључио је Звездин центар.
У досадашњим окршајима црвено и црно-беле боје, на европској позорници је 2:2.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
