Журналово „пророчанство”, пре више од две године презентовано на насловној страни „Упамтите: Јана Павловић”, уз наслов: „Звезда је рођена” и појашњење: „Осмогодишња девојчица из срца Шумадије освојила три златне медаље на СП младих каратиста у Скопљу”, минулог викенда добило је још једну, ко зна коју потврду: Карате кид, како је од милоште зову, са „Софија опена” вратила се с три најсјајнија одличја!
Конкуренција - „паклена”: преко 600 такмичара, из Бугарске, Румуније, Грузије и Србије, Јана је учествовала у три категорије: кате и две у борбама и... Победничко постоље!
- На последња четири такмичења, ЕП у Будимпешти, два републичка и сад у Бугарској, освојила сам 19 златних медаља – са осмехом ће Јана Павловић, одлична ученица четвртог разреда ОШ „Јован Поповић” у Крагујевцу („Имам све петице!”).
Чудо из Шумадије и – дете за пример!
- Почела сам да тренирам са четири године, већ у седмој стекла црни појас. Са седам и по први пут сам путовала сама, без родитеља, на такмичење – у Македонију. До сада, била сам и у Мађарској, Црној Гори, Бугарској... Следеће године ћу, ако се све сложи, у Јапан. Омиљени ударац? Мавашигери!
Карате – љубав на први поглед. Карате клуб Крагујевац – место где стасава светска, европска и балканска шампионка, по инструкцијама тренера Душана Шкорића.
- Јана је, кажу, најтрофејније десетогодишње дете у Србији, вероватно и у Европи. Преко 270 медаља, прва - кад је имала четири и по. У мају ће да напуни 11 – открива стрпљиви учитељ, напомене: Павловићева припада ЈКА савезу, на челу с Марком Томићем.
Наравно, ништа без породице! Јана је из деветочлане, отац Оливер, некад фудбалер аранђеловачке Шумадије и мајка Катарина, својевремено рукометашица, поносни су и на Јакова, Деспота и Дамјану.
- Горње Јарушице су између Крагујевца и Тополе, родитељи ме свакодневно возе 15 километара на тренинге. Често – два пута дневно, некад – преспавам код деке и баке.
Тренутак за „родитељски кутак” и доказ да је генетика чудо...
- Потомци смо чувеног професора Милоја Павловића, директора Мушке гимназије у Крагујевцу, у историји познатог по: „Пуцајте, ја и сад држим час!” – открива Јанин тата Оливер.
И, додаје:
- Јанин успех везан је за рани старт, сестра од тетке тренирала је карате, брат кошарку. Кад је угледала кимоно и карате – зацаклеле су јој очи, сећам се - још је сисала палац. Говорили су да сачекамо бар до шесте: деца не разумеју покрете и неће да слушају, али... Примили су нас у други клуб и ускоро саопштили да је екстраталентована.
Интересантно: не само за карате!
- На школском такмичењу из атлетике, иако сам се тек вратила из Кладова где сам у каратеу освојила пет медаља, бацала сам куглу и била друга! У шаху сам се, посматрајући брата и самоука, као трећа пласирала на регионално, али нисам отишла...
Логично, увек се враћа каратеу!
- Кад сестричини кажу да је Новак најбољи има обичај да одговори: „Па, шта – и моја сестра је светски првак! – „поентира” Оливер Павловић.
ЈЕСТЕ ЛИ СПРЕМИЛИ ЗАСТАВУ?
Апропо Журналове теме: како на Јану реагују друга деце и да ли је некад имала проблем од вршњака, у смислу „Е, ти имаш црни појас, хајде да те видимо”?
- Неее, напротив! Скоро смо у Равном гају срели младе каратисте из Београда и тражили су да се фотографишу с Јаном! Можда неко и на други начин користи вештину, Јана – не! Кад стане на татами то је фокус... као војник! Уочи пута у Бугарску питала нас је: Јесте ли спремили заставу? – пуно је срце оцу Оливеру.
„Ставови изнети у подржаном медијском програму нужно не изражавају ставове града Крагујевца који је доделио средства”.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
