Вече страсти и емоција

Дужина једне уобичајене фудбалске утакмице износи деведесет минута, а читав један окршај вечитих ривала на зеленом тепиху, стао би у временски период од како су навијачи напунили Београдску арену, до почетног забацивања лопте првог кошаркашког дербија.

Преко двадесет хиљада душа окупило се на једном месту, са истим циљем, идејом и хтењем – да вољени клуб оствари тријумф над вечитим ривалом и тако упише прву рецку на заједничкој таблици ове сезоне.

Специфичност овог дуела, по многима и највећа чар било је присуство навијачких фракција обе екипе, које су у минутима пред почетак утакмице наизменичним скандирањем подржавале своје миљенике, али и упућивале одређен провокације љутом ривалу.

Атмосфера је одисала напетошћу, а набој је био основни састојак у коктелу црно и црвено-беле боје.

Кроз историју често смо сведочили спортском ривалству, који се већ деценијама одвија између Црвене звезде и Партизана.

Хиљаде гласних жица, дланова и суза предака утканих у сводове највеће спортске хале у источној Европи, сведочило је одрицању и страсти неких генерација навијача, спремних да дају све од себе не би ли утицали на то да у судару вечитих ривала, управо њихови љубимци победе.

Велика већина присутних уздала се у црвено-белу судбину, па када су на паркет први пут крочили играчи Звезде брзина звука досегла је ону светла, а заглушујући децибели постали су оружје више у арсеналу клуба са Малог Калемегдана.

Тренер Црвене звезде Јанис Сферопулос уласком у халу подигао је гледалиште на ноге, а потом је уследила и песма упућена стратегу супарничке екипе и позив да се и Жељко Обрадовић појави на паркету. У минутима, који су уследили жеља Делија била је услишена, па је најодликованији тренер Старог континента, уз пратњу људи из обезбеђења, крочио на терен.

Упркос томе што су били надбројани готово двадесет пута, ни представници европског шампиона из 1992. на трибинама нису заостајали много за армијом са Севера, па је навијачки обрачун био феноменална увертира за кошаркашки спектакл, који је следио.

Моментима пред почетак меча Београдском ареном одзвањало је име Ивковић Марко, у част преминулог навијача, који је изгубио живот пружајући подршку вољеном клубу.