Сферопулосов обећавајући део слагалице

Црвена звезда отворила је сезону Евролиге боље него што су многи предвиђали српском шампиону. Био је то најбољи старт у клупској историји, а црвено-бели су после четири одиграна кола били на деоби првог места на табели. Ипак, услед повреда и неких других несрећних околности, изабраници Јаниса Сферопулоса доживели су неколико везаних пораза, па је пут од врха табеле до једанаесте позиције био изузетно кратак. Црвено-бели заузели су место у доњем дому континенталне елите, место на коме су били толико пута у прошлости, као и место са кога тако жарко желе да се склоне.

Звездин скор од пет победа и шест пораза, ипак није толико лош, те и даље представља један од најбољих у последњих неколико година, после 11 кола.

Евролига је сурово окружење, где се свака грешка кажњава, а у две утакмице опште стање на табели може да се вртоглаво промени. Тако би на пример, ако се поклопе све коцкице и остали резултати, уз две везане победе црвено-бели могли и до седме позиције, која на крају такмичења гарантује барем повлашћен статус на плеј-ин турниру.

Из таквог примера, јасно се види да су шансе и нада за клуб са Малог Калемегдана и више него живи и да ће сви симпатизери београдског великана наставити да сањају.

Од како се Евролига игра у оваквом формату црвено-бели ни једном нису успели да се домогну плеј-офа, па би такво остварење било вансеријски успех за целу организацију. Последњи пут кад је Звезда стигла до топ осам фазе било је пре девет година, у сезони 2015/16, последњој у којој се такмичење играло у старом систему. 

Те године чета Дејана Радоњића у четвртфиналу, ипак, није била пандан за московски ЦСКА, који је у три меча прегазио црвено-беле, а касније се и прошетао до титуле континенталног шампиона. Упркос болном поразу од руског гиганта, био је то највећи успех у новијој историји клуба на европској позорници.

У тај подвиг део себе уткали су и неки од Звездиних највернијих синова - Лука Митовић и капитен Бранко Лазић, који и данас с поносом носе црвено-бели дрес. Наравно, њихова улога и допринос сада су много мањи него у славним данима, али ветеранско присуство, менторство, савети, па и сам ауторитет, свакако да представљају велики значај за остале играче.

Наредних осам сезона одликовала је суша великих Звездиних тријумфа, али и обиље неуспеха у елитном такмичењу…

Бројеви 9, 14, 14, 17, 11, 10, 16 не представљају „лото” комбинацију, нити поене и статистику играча, већ управо позиције Црвене звезде, кроз седам година такмичења у елити, после великог успеха. Просечно гледано, тринаесто место на табели, од 16, а касније и 18 екипа у такмичењу, свакако није нешто, чиме се београдски гигант може похвалити, па ни не чуди да се сви истински заљубљеници у боје српског шампиона, надају црвено-белој киши која ће коначно прекинути сушу резултата у Евролиги.

Грк на клупи екипе са Малог Калемегдана, Јанис Сферопулос, добро је склопио слагалицу, од разноврсних делова, а квалитетне игре и борбеност, упркос нешто слабијем скору, од онога какав је могао да буде, свакако су обећавајући знаци да ово може да буде та година, кад ће се сва надања и стрпљење коначно исплатити, а Црвена звезда поново играти нокаут фазу Евролиге.