Јовановић спустио рампу

Црно-бели су новим ремијем против Напретка (0:0) знатно смањили шансе да се поново укључе у шампионску трку са највећим ривалом, с обзиром на то да Црвена звезда има 12 бодова више од Партизана, а претходне сезоне су показале да тим из Љутице Богдана тешко испушта толику предност у најјачем рангу српског фудбала.

У Хумској су свесни да се у овој сезони боре за друго место у Супер лиги, јер су недавно направљене корените промене и Парни ваљак је направио бољитак у игри, све до дуела са клубом из Крушевца.

Наиме, Партизан је доласком Сава Милошевића на место шефа стручног штаба редом био бољи од Младости из Лучана (3:1), Текстилца (4:1), Новог Пазара (4:3), Чукаричког (3:1), Младости ГАТ (3:0) и ТСЦ-а (2:1).

Победнички низ црно-белих прекинуо је Раднички 1923. Вицешампион Србије имао је два гола предности, велики број прилика које у гол није успео да претвори Ибрахим Зубаиру, али клуб из срца Шумадије је успео да анулира заостатак и дође до ремија.

За разлику од дуела са изабраницима Феђе Дудића, кад је Парни ваљак имао велики број прилика да реши утакмицу, у окршају са Крушевљанима се мучио у офанзиви. Осетио се изостанак Гајаса Захида на средини терена, али и Ђорђа Јовановића, најбољег стрелца вицепрвака Србије.

Откако је Саво Милошевић преузео тренерску палицу од Александра Станојевића, Партизан је играо веома добро у офанзиви, постизао је скоро три гола у просеку. Али, на свим првенственим утакмицама до дуела са Напретком, црно-бели су макар једном капитулирали.

Међутим, ствари су се промениле против Чарапана, Парни ваљак је коначно сачувао мрежу у елитном рангу српског фудбала, први пут још од дуела са Војводином првог дана септембра, док је у нападу имао проблема.

Далеко од тога да је последња линија клуба из Хумске одрадила посао беспрекорно, с обзиром на то да је Александар Јовановић чак шест пута морао да интервенише.

Капитен Партизана поново је показао зашто је већ две сезоне најважнији адут Парног ваљка, иако је у досадашњем делу шампионата на 14 утакмица 16 пута морао да вади лопту из мреже.

Јовановић у најјачем рангу српског фудбала у овој сезони забележио више од три одбране у просеку по утакмици и нема дилеме да би број капитулација клуба из Хумске био много већи да међу стативама нема репрезентативца Србије.

Такође, Александар Филиповић игра одлично откако му је Саво Милошевић указао поверење и у дуелу са Напретком био је најбољи у задњој линији вицепрвака Србије.

Члан шампионске генерације омладинске селекције Србије на Европском првенству у Литванији 2013. поред добрих издања у дефанзиви, показао је да и те како може да буде опасан после офанзивних прекида, с обзиром на то да се два пута уписао у листу стрелаца,  против Чукаричког и ОФК Београда, и поставља  се питање зашто је Натан де Медина добио предност у односу на Филиповића на европској сцени.

Штоперски тандем на последњих неколико мечева чинили су Михајло Илић и Кервин Аријага. Члану Болоње на позајмици у Хумској није било потребно много времена да се адаптира на нову/стару средину, јер се после свега шест месеци вратио у матични клуб.

Репрезентативац Хондураса је у досадашњем делу каријере углавном играо на позицији дефанзивног везисте, али Саво Милошевић је у недостатку штопера одлучио да Аријагу пребаци на позицију централног дефанзивца и неколико пута је апострофирао да је задовољан како се снашао.

Марио Јурчевић зацементирао је место у стартних 11 и добио предност у односу са Николу Антића и Марка Керкеза. Потенцијални репрезентативац Словеније почео је да помаже саиграчима у фази напада, док је дефанзивно све стабилнији, што није било случај на старту сезоне.