АНАЛИЗА: Мање клубова – више квалитета!

Пре пет дана Фудбалски савез Србије представио је клубовима Супер и Прве лиге предлог реформе система такмичења. Како је саопштено, учесници прва два ранга подржали су план и иницијативу о другачијем моделу борбе за бодове.

Лоши резултати наших клубова на европској сцени, без обзира на буђење Црвене звезде и ТСЦ-а у последње време, натерали су челнике српске куће фудбала на радикалан заокрет. Од удовољавања већини и дозволе да се у друштву најбољих нађу и клубови без елементарних услова, попут свог стадиона, рефлектора и слично, до одлуке да се дође до конкурентности прошле су године, многи би рекли изгубљене.

Извесно је, дакле, да ће Супер лига од сезоне 2026/27. бројати 12 клубова. Формираће се Супер лига Б са исто толико учесника. Засад, план је да трећи ранг буде Прва лига подељена у две групе са по 10 клубова, мада се тај предлог још разматра и могуће је да остане јединствена, са 20 или мање екипа.

Новина је да се Супер лига неће играти трокружно, као што је раније био случај кад смо имали 12 клубова у елити. По завршетку основне фазе такмичења, односно 22 кола, шест најбољих играће плеј-оф, а остали плеј-аут. Жеља је да такмичење буде интересантније. Од шест учесника доигравања најбољих четири ће, како сада ствари стоје, изаћи на европску сцену. И у надметања слабије пласираних клубова свако место биће од значаја. Требало би да испадну два тима, а засад није познато да ли ће се, какав је сада случај, играти и бараж чиме би се обистиниле речи Бранка Радујка, генералног секретара ФСС, да све позиције негде воде.

Плеј-оф и плеј-аут биће двокружни, што значи да ће најбоље пласирани клубови четири пута у сезони састати међусобно. Имаћемо дакле, четири вечита дербија у једном првенству. Укупно ће се играти 32 кола, пет мање него у садашњој Супер лиги са 16 клубова.

ФСС предвидео је строге услове за лиценцирање. Чланови елитне дивизије мораће да испуне никад веће критеријуме. Они се пре свега односе на грејаче испод травнате подлоге, уз и досадашњу услове везане за услове на стадиону и финансијско пословање. Јасно је да се уз већи квалитет жели и прочишћавање, да само стабилни клубови могу да се надмећу између себе, док су за све друге предвиђени остали рангови, поготово новоформирана Супер лига Б.

Неће бити први пут да се такмичење у елитном рангу одвија на овакав начин. Од сезона 1993/94. до 1996/97. имали смо Прву А и Прву Б лигу са по 10 клубова. Три првенства играна су тако што су четири последњепласиране екипе по завршетку јесењег дела испале и препустиле место најбољим тимовима из другог ранга. По 18 кола трајали су и јесењи и пролећни део првенства.

Од сезоне 1996/97. елитни ранг бројао је 12 клубова и играло се трокружно. Такав систем имали смо и у сезонама 2006/07, 2007/08. и 2008/09.

До формирања јединствене Прве лиге дошло је 1998. Такмичење је имало 18 клубова и играло се двокружно. Како је шампионат 1999. прекинут због НАТО агресије на СР Југославију одлучено је да нико не испадне, а да елитни ранг у сезони 1999/2000. броји 22 клуба, односно један мање јер Приштина после уласка НАТО снага на Космет није могла да се надмеће.

Број чланова Прве лиге смањен је на 18 од сезоне 2000/01. Од 2003/04. имали смо 16 клубова у друштву најбољих. По таквом моделу играло се до 2005/06. Излазак Црне Горе из државне заједнице са Србијом иницирао је поновно скраћење и промену назива елитног ранга. Супер лига Србије формирана је са 12 клубова и играна је од првенства 2006/07.

Тада је примењен модел какав ће заживети од лета 2026. После 22 кола шест првопласираних изборило је место у плеј-офу, остали су се такмичили у плеј-ауту.

Од сезоне 2007/08. играло се трокружно, укупно су одиграна 33 кола. Исто је било и у наредном првенству, да би од 2009/10. Супер лига бројала 16 клубова и такав систем потрајаће још једну сезону.

Поглед на табелу елитног ранга у сезонама кад су бројале 10 и 12 клубова потврђује тезу да би скраћењем требало да добијемо на квалитету. Није увек било неизвесно у борби за титулу, али свакако је такмичење протекло у интересантнијој борби.

Најрадије се сећамо сезона кад је овакав модел први пут примењен. Због санкција Савета безбедности ОУН наши клубови се у сезонама 1992/93, 1993/94. и 1994/95. нису надметали у европским куповима. Из тих разлога направљена је јача домаћа лига. Старијим љубитељима фудбала у сећању су сјајне утакмице кандидата за титулу Црвене звезде, Партизана и Војводине. Никоме није сметало што смо имали четири вечита дербија у првенству, штавише просек посећености највеће светковине домаћег фудбала износио је 50.000, што је сад незамисливо.

Била су то друга времена, шансу су добијали само наши играчи, сад нам је лига препуна странаца, међутим, то није препрека да се поново створи конкурентно такмичење.

Кад год се фудбалска организација у формирању такмичења водила принципом масовности, добијали смо гломазне лиге, огромну разлику између најјачих и најслабијих и изнад свега празне трибине. Не треба очекивати да ће нам стадиону од сезоне 2026/07. бити пуни, међутим, сигурно ће чешћи дуели најбољих екипа изазвати веће интересовање. У то смо се уверавали и од кад се примењује садашњи систем. Плеј-оф са осам учесника доноси квалитетније и неизвесније утакмице. Ври и у плеј-ауту, неважних утакмица је мање него пре и због тога је већинска фудбалска Србија за промене.

Наша земља једноставно није толико велика да у најјачем рангу може да има 16 клубова. Удовољавањем бројним клубовима, под плаштом развијања фудбалских центара што је само делимично постигнуто (Ниш, Крагујевац, Суботица, Нови Пазар), дошло се до значајне осеке квалитета и серије победа најбољих тимова, попут Црвене звезде без краја. Јесте је да је наш најтрофејнијим клуб по свим аспектима најјачи у Србији, међутим, и за црвено-беле би било боље да има противника који могу да их победе, да се увек добро озноје за бодове како би у Лиги шампиона, коју ове сезоне играју четврти пут били конкурентнији.

ФСС предвидео је још један састанак са представницима клубова Супер и Прве лиге за крај јануара. Одлука о промени система такмичења биће донета током фебруара. У сезони 2025/26. из елитног ранга испашће шест екипа, што ће донети много тензије и неизвесности. Другачије и није могуће доћи до жељеног циља. Можда делује превише оптимистично, али заиста само на тај начин можемо да очекујемо квалитетније надметање, више јаких утакмица и пуније трибине.

За све остале постоје и остали рангови такмичења. Сетимо се како су некад биле јаке све групе Српске лиге. Промена је што ће тај ранг уместо трећи сад бити четврти, што ће Прва лига бити трећи ранг, организован на полупрофесионалној и полуаматерској основи. Има вероватно још тема за дискусију, али добро је да су се одговорни одлучили на радикалан рез. Показало се много пута да повлађивање ради мира у кући дугорочно доноси само штету.

ЧЕТИРИ СЕЗОНЕ ПОДЕЛЕ БОДОВА

Колико се у Србији лутало са тражењем идеалног система такмичења говори и модел поделе бодова. Први пут је примењен у сезони 2015/16. кад су уведени плеј-оф и плеј-аут. Бодови су дељени на пола, предност су на тај начин добијали слабије пласирани клубови, како би (по званичном образложењу) доигравање било интересантније. Има мишљења да је укидањем поделе бодова (од сезоне 2021/22) такмичење постаје још неинтересантније. С друге стране, многи клубови су се обрадовали јер нису остали ускраћени за оно што су зарадили.

Такав модел Србија је преписала од Пољске, где је такође касније дошло до промена.

У првој половини деведесетих година после јесењег дела првенства бодови нису дељени, али постојао је систем по којем је пласман доносио одређени број бодова.

Старији љубитељи фудбала сећају се да су се при крају постојања СФРЈ после нерешеног резултата изводили једанаестерци и да је бод освајала само екипа прецизнија са беле тачке.