Одлуком да остане на клупи репрезентације Србије Светислав Пешић је обрадовао целокупну нацију, заједно са играчима. На Олимпијским играма у Паризу јасно je са малих екрана могла да се осети хемија у колективу, што је на крају резултирало бронзаном медаљом и епском прославом. Држећи предавање будућим тренерима на Високој спортској и здравственој школи селектор Орлова се још једном присетио учињеног у Француској поделивши корисне савете будућим колегама.
- Никакву атмосферу нисмо имали ми, да се разумемо. Шта значи атмосфера, да се љубимо и грлимо? То што се прича по Србији имали смо одличну атмосферу, не знам шта се подразумева под тиме. Мислим да смо пре свега добро играли. Имали смо „добру атмосферу“ и на Европском првенству и изгубили, па су рекли немамо добру. Према томе, пустите ту атмосферу – она је једна ствар, а рад који стоји иза тог процеса је сасвим друга – рекао је Пешић.
Окупљене је занимао и чувени план трофејног стручњака за полуфинални меч против селекције САД.
- Нисмо се ми припремали само за ту утакмицу, спремали смо се много раније да видимо шта можемо да урадимо, што би у одређеном моменту могло да нам помогне да решимо проблеме. Играли смо са Американцима у Абу Дабију, видели смо ко су. Знали смо много, али не све.
Наставио је, популарно називани, Кари у идентичном тону.
- Утакмица је била одлично припремљена. На неким другим смо показивали неке варијанте одбрана и напада које нисмо употребљавали пре. Да ли их је то изненадило? Не верујем превише у то. Увек желим да у игру уводим новине које сам испробао са играчима да не буде онда припремили смо изненађење и сами себе изненадили.
Међутим, Орлови нису успели да уђу у борбу за најсјајније одличје, иако је огромна шанса постојала.
- Нама је жао што смо изгубили ту утакмицу, али били смо спремни да победимо, тако смо и играли. Нападали смо их испод коша, у леђа. Колико смо имали физичке снаге, толико смо успевали. Неки играчи су били и болесни – Вања, Милутинов... Било је и неких одлука, али то је прошлост...
Подсетио је и колико је тешко припремити екипу у кратком року. Практично, НБА асови немају одмора кад се игра континентално првенство.
- Прво, ти играчи долазе из различитих система, имају и различите навике у процесу тренинга... Стекну навике кроз осам месеци клупског рада и сад ће да дође Пешић све то да промени. Не може, мораш да се прилагодиш, а да не напустиш своју филозофију методике тренинга.
Репрезентацији Србије следи Европско првенство 2025, а селектор је открио којим начелима ће се водити.
- Успехе треба прославити, пуном снагом, колико год можеш. Међутим, мора се врло брзо уђи у реалност и покушати да на претходним успесима направиш будуће. Победили смо овога, онога, направили континуитет, међуљудске односе... То је фантастично за нас ако то и искористимо – закључио је Пешић.
ЈОКИЋ ПРВИ ДОЛАЗИ И ПОСЛЕДЊИ ОДЛАЗИ
Незаобилазна тема око Олимпијских игара у Паризу јесте и троструки МВП НБА лиге Никола Јокић. Међутим, селектор Пешић истиче да је колектив на првом месту.
- Знали смо ко коси, а ко воду носи, ко је за шта спреман, како да играмо са Јокићем и без њега. Сви падају у несвест кад ја изменим најбољег играча на свету. Наравно да се слажемо да је најбољи играч, али појединац како поправи, тако може и да уништи екипу. Никола је апсолутни тимски играч, а после тога онај кога видите кроз статистику. Он први долази на тренинг и последњи одлази – рекао је Пешић.
УХВАТИТИ ДИЗГИНЕ И НИ ЛЕВО, НИ ДЕСНО
Дотакао се селектор Пешић и предстојећих обавеза Орлова нагласивши да су одређени резултати до сада направљени, као и да ће у будућем раду на Европском првенству ситуација бити једноставнија.
- Нећемо остварити успехе ако будемо живели у прошлости. Потребно је да тренер добро притегне конопце, ухвати дизгине и да не даје ни лево, ни десно. Мени ће бити сада лакше – играчи су прихватили тај пут и верују у њега – рекао је Пешић.
А, МИ СВИ ЗАЈЕДНО
Говорећи о тимском духу репрезентације Србије на првенствима и његовој изградњи, селектор Пешић се осврнуо на мали, али значајан детаљ са досадашњих првенстава.
- У клубовима се створе навике да играчи не иду на доручак заједно. Некоме то није важно, али мени јесте, много. Ситуације са првенства – ми сви у тимским мајицама чекамо да сви дођу на рецепцију. Ови остали – једни у једној мајици, други у другој, а већина их и не доручкује. Ево ја живим у хотелу у Београду и тамо долазе екипе Олимпијакос, Ефес, ма сви долазе. Ја дођем ујутру у ресторан, нема нигде никог. А ми - сви заједно – рекао је Пешић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
