Навијач Милана појаснио због чега нема сукоба са фановима Интера: Пакт о избегавању сукоба још од 1981.

(Од нашег извештача из Милана)

Да је у Италији фудбал страст можете да се уверите у било ком граду на Апенинима. Милано је један од најфудбалскијих градова не само у Италији, већ и у Европи. Милан и Интер заједно имају десет титула првака Старог континента и као такви препознатљиви су широм света, а стадион Сан Сиро често је испуњен до последњег места (75.817).

Шетајући Миланом често се могу приметити пролазници са црвено-црним или црно-плавим обележјима, или кесама са грбовима два клуба, после куповине у клупским продавницама у центру града или на стадиону.

Градски ривали немају зараћене навијачке групе. Још пре 44 године после разноразних проблема на улицама утицајни представници ултраса Милана и Интера склопили су договор о ненападању. Због тога „Дерби дела Мадонина” протиче без инцидената, толико честих на нашем вечитом дербију.

Даниеле Синти, симпатизер Милана, детаљно нам је објаснио како функционишу италијански ултраси.

- Милан је мој локални клуб! Отац га подржава, фудбалску веру је пренео на мене. Пакт о избегавању сукоба навијача постигнут је 1981. Пре тога је долазило до туча навијача на Сан Сиру и улицама града. Пре тога, да би избегли смрт, ултраси су морали да користе ножеве и ватрено оружје.

Ко има више навијача у Милану?

- Тешко је проценити, бројке морају да буду веома близу. До пре неколико деценија базе навијача су се разликовале по друштвеном статусу. Ми Миланисти били смо препознати као радничка, док су Интеристи средња и виша класа.

Јесте ли упознали неког од садашњих играча Милана?

- Нажалост никог. Данас играчи живе у свом свету.

Да ли је тешко набавити сезонске улазнице за утакмице Милана?

- Не. Сезонске су ограничене на 41.500, ове сезоне продато је око 40.000.

Ко је од играча Милана са бивших југословенских простора посебно цените?

- Дејан Савићевић и Звонимир Бобан били су играчи  светске класе, навијачи су их обожавали. Значајни за Милан били су касније Дарио Шимић, Анте Ребић и Раде Крунић. Лука Јовић је сада у клубу, али тешко да би се могао назвати миљеником навијача. Кратко је код нас био и Марко Лазетић. Синиша Михајловић био је тренер у сезони 2015/16, он је био препознатљив у целој Италији.

Ко је однос власника Милана, америчке компаније за управљање инвестицијама „Ред бирд капитал Партнерс” према навијачима?

- Највећи циљ власника после куповине клуба од Еллота је да изграде нови стадион како би повећали приход и препродали нас по већој цени. Имају типичан амерички став, вођени су новцем, без икакве емпатије према навијачима.

Због чега често стадион Сан Сиро није пун?

- Углавном због цена улазница, плус нема туриста на утакмицама средином недеље. Најјефтинија улазница за мечеве против Интера и Јувентуса кошта 100 евра.

Да ли се сећате претходних утакмица Црвене звезде и Милана?

- Како да не. Био сам на трибинама Сан Сира 1988. Звезду је у вођство довео Драган Стојковић. Гледао сам и мечеве 2006. и 2021.

Да ли сте били у Београду?

- Једном на одмору пре десетак година. Било ми је веома лепо. Види се да ваш главни град још није у свему западњачки. Био сам и на утакмици Партизана.

Колико добро познајете фудбал на екс југословенским просторима?

- Пратим резултате и интересује ме ултрас сцена. Питам се зашто Хрватска, са сличном популацијом, постиже много боље резултате и производи више врхунских играча.

Милан није баш популаран у Србији због 2006. кад му  је УЕФА дозволила да упркос учешћу у афери „Калчополи” игра у квалификацијама за Лигу шампиона и елиминише Црвену звезду. Како гледате на ту сезону?

- Добро се сећам навијања на тој утакмици. УЕФА је била уплашена ако у такмичењу има представнике Италије. Милан је у тој такмичарској години највише био концентрисан на Лигу шампиона. Долазак Роналда у јануару омогућио је нашим нападачима да се одморе. Кака и Седорф су били су феноменални у нокаут рунди и на крају смо освојили трофеј – рекао је Синти.