„Какво треће место, хоћу да будете у прва два тима“

На јучерашњи дан пре две године преминуо је Синиша Михајловић. Један од наших најбољих фудбалера деведесетих и двехиљадитих година, селектор репрезентације Србије 2012. и 2013. и тренер године у избору ФСС 2019. децембра 2022. изгубио је четвороипогодишњу борбу са леукемијом.

Миха није и неће бити заборављен у срцима његове породице, пријатеља, клубова за које је играо и на чијим је клупама седео, као ни за искрене љубитеље фудбала. Дивили смо се головима из слободних удараца, по чему је био непревазиђен у Италији и Европи, његовој храбрости, јаком карактеру и ставу. Био је један од наших најбољих амбасадора на Апенинима, где је као играч и тренер провео више од 30 година. Пре тога са Војводином је био шампион СФР Југославије у сезони 1988/89, а у дресу Црвене звезде поред титула у првенствима 1990/91. и 1991/92. освојио је Куп шампиона и Интеконтинентални куп 1991.

Мирослав Тањга, потпредседник Војводине, до септембра спортски директор ФСС, био је кум Синише Михајловића, саиграч међу новосадским и београдским црвено-белима и асистент некадашње „Божије левице” у стручном штабу бројних италијанских клубова. У разговору за сајт Војводине, Тањга се присетио фудбалских почетака и заједничких година са Михајловићем.

- Синиша и ја смо дошли исте 1988. године у Војводину, буквално истог дана, почели смо да живимо заједно. Одмах по доласку у Нови Сад отишли смо да упишемо Факултет за заштиту на раду. Посетили смо га, додуше, само два пута, први пут кад смо се уписали, а други три-четири године касније кад смо дошли да подигнемо папире. Размишљали смо у стилу: „никад се не зна шта ће бити са фудбалским каријерама, дај да ми студирамо” да имамо за нешто даље у животу.

Михајловић је био рођен 1969, а Тањга 1964.

- Био је велики таленат, али ни он ни ја нисмо желели да се тек тако одрекнемо школе. Појавила се онда идеја да будемо прваци Југославије са Војводином. Нисмо због тога могли да се посветимо школи.

Тешко је Мирославу да задржи сузе кад прича о куму, великом пријатељу, дугогодишњем саиграчу и тренеру од којег је учио.

- Толико тога ме у Новом Саду подсећа на њега. Наша Војводина, наши терени, песме, изласци, све... Није ми лако јер смо кроз све те ствари пролазили заједно. Толико је било животних и фудбалских ситуација у којима смо заједно учествовали. Нас двојица смо дошли до односа који може да изгради јако мало људи у животу.

Синиша је посебно био везан за главни град наше северне покрајине.

- Обожавао је овај град! Добио је признање и за почасног грађанина Новог Сада. Желео сам да кад изађе из болнице дође овде, да прошетамо и присетимо се свега. Распитивао се стално за ситуацију у Војводини, пратио је резултате...

Живот је био тако суров према Михи, данас би сигурно имао поруку за играче суперлигаша са „Карађорђа”.

- Верујем да би рекао „какво треће место, хоћу да будете у прва два тима”.

Новосађанима је највише остао у сећању као део генерације која је била шампион СФРЈ у сезони 1988/89. Незаборавну екипу Војводине чинили су поред Михајловића и Тањге, Славиша Јокановић, Будимир Вујачић, Милош Шестић, Светозар Шапурић, Чедо Марас, Љубомир Воркапић, Зоран Мијуцић, Горан Карталија, Дејан Јоксимовић, Стеван Миловац, Драган Васић, Драган Гаћеша, Драган Марковић, Драган Пунишић, Милан Поповић, Жељко Дакић, Енес Мухић, Јово Босанчић, Драган Васић, Зоран Милосављевић, Маријан Зовко и Зоран Хајдић. Синиша је те сезоне одиграо 31 утакмицу и постигао четири гола, док је Мирослав био на терену 14 пута и једном затресао мрежу.

- Била је то невероватна група играча, тренера... Имали смо врхунску атмосферу и радили смо паклено. Излазили смо у провод сви заједно, али никад пред утакмицу или кад нас је сутрадан чекао тренинг. Знале су се те ствари. Урадили смо велике ствари за нашу Војводину и Нови Сад. Људи су нас заиста поштовали и радовали се кад нас виде. Кад бисмо изашли у неки ресторан са девојком, готово по правилу смо добијали одговор „кућа части”. Сећам се да смо за титулу добили награду од 5.000 немачких марака у три рате. Са тим новцем могли смо да одемо неколико дана на море. Нису нам, дакле, мотив биле паре већ да направимо добре резултате са клубом и иградимо се као играчи. Знали смо да ће новац доћи кад-тад – истакао је Тањга.

Михајловић и Тањга су сезону 1991/92. провели заједно у Црвеној звезди. Синиша је отишао у Сампдорију, а Мирослав у Фенербахче. Путеви су им се поново срели као тренерима 2012. у репрезентацији Србије, затим у Торину и Болоњи, последњем клубу који је некадашњи „бомбардер” тренирао.