ДИРЕКТНО: Фудбал је увек спајао људе

Фудбал је одувек био најчвршћи мост међу људима, спаја и знане и незнане, исте и различите, има универзалну вредност на свим меридијанима света... Његов језик је најједноставнији и најразумљивији. Једино у нелогичној Босни и Херцеговини користи се за нетолеранцију и разједињење ионако дубоко подељене „Дејтонске земље”.

Нећемо да улазимо у новосадски клинч Београђанина Ненада Лалатовића и Сарајлије Феђе Дудића, тренера који су надалеко познати као конфликтне личности још из Премијер лиге БиХ. Али хоћемо у реторику мржње која ових дана долази из федералног Сарајева у поводу историјског успеха Фудбалског клуба Борац из Бањалуке. Зле стреле долазе од оних који још увек, балканским беспућима, трагају за властитим идентитетом и који најчешће Босну, углавном без Херцеговине, желе да скроје по „својој мери” – да буду изнад и све остале ногама газе!

Борцу је успех неопростив јер долази из Републике Српске, игра под заставом БиХ, али то није по мери фудбаломрзаца из града на Миљацки јер Борац није њихов, а ФК Сарајево и Жељезничар су данас далеко од Бањалучана, па и мостарског Зрињског. Они воле само своје, на такав начин да би све остало око себе поништили и за себе задржали ексклузивитет БиХ. Није тако давно било кад се федерално Сарајево иживљавало на Борцу избацујући га из лиге намештањем утакмица у последњем колу, али и одузимањем такмичарске лиценце. Борац је све истрпео, преживео, истрајао и узвратио ударац.

Тадашња мржња била је заснована на закону јачега, данашња на комплексу ниже вредности!

Ни ФК Сарајево, ни његов градски ривал Жељезничар нису честитали Бањалучанима историјски успех. Срамота! Није то урадио ни Фудбалски савез Федерације БиХ са седиштем у Сарајеву. Селектор БиХ Сергеј Барбарез је са директором Емиром Спахићем био на утакмици против Омоније, али се по питању Борца није оглашавао на друштвеним мрежама. Зато јесте Вицо Зељковић, први човек ФС БиХ.

Огласио се и Фудбалски савез Србије: „Честитамо бањалучком Борцу на историјском успеху и осигураном европском пролећу”. Честитао је и селектор Орлова Драган Стојковић Пикси прво ТСЦ-у, онда и Бањалучанима:

- Подвиг Борца из Бањалуке је вредан пажње и представља огроман импулс за фудбал у читавом региону. Желео бих и једнима и другима да честитам од срца на сјајном резултату и да им пожелим много успеха у мечевима са Јагелонијом и Олимпијом.

Ове честитке из Београда су у федералном Сарајеву описане као „фудбалска агресија на БиХ”. Уместо да ФС Србије, селектор Стојковић и Београд буду партнери и пријатељи олимпијском граду који је изгубио дух, њих у котлини смештеној између четири планине буквално не подносе! Разлог (не)познат(?)!

Борац и Бањалука одувек су били непоколебљиви и знали којем поднебљу припадају с јасним идентитетом. Њихов префикс је српски, стицајем околности доносе бодове фудбалу БиХ. Коме то смета има комплекс и гадан, нерешив, патолошки проблем.