ТРЕНЕРСКА ВРТЕШКА: Партизан први пут рекордер

Бројне промене тренера у суперлигашким клубовима из сезоне у сезону одавно никога не изненађују. Недавно је Томислав Сивић, главнокомандујући на клупи Новог Пазара у интервјуу нашем листу рекао да га нервирају честе и неправедне смене колега. Остали шефови стручних штабова суперлигаша нису говорили у сличном тону, мада није тешко претпоставити да исто мисле.

Чак 12 од 16 клубова елитног ранга јесенас је имало бар по два тренера. Рекордер је Партизан, са чак четири стручњака задужених за вођење тима ако се рачуна и Бранко Вукашиновић, главни на клупи само на утакмици против Младости из Лучана у 10. колу.

Задовољни са шефовима струке од почетка до краја јесењег дела сезоне били су само у Црвеној звезди (Владан Милојевић), Радничком из Ниша (Никола Дринчић), ОФК Београду (Симо Крунић) и Радничком 1923 (Феђа Дудић).

Укупно је јесенас промењено 14 тренера. Поређења ради, у првом делу првенства 2023/24. извршене су две смене мање!

По три рокаде забележене су у Младости и Војводини, ако се не рачуна да је Железничар имао и тренера за једно коло. По Пропозицијама такмичења сваком клубу је дозвољено да два кола може да има привременог стручњака, без одговарајуће ПРО лиценце.

Лучанци су првенство почели са Дејаном Јоксимовићем. Успео је клуб из Драгачева са ранијим спасиоцем крагујевачког и нишког Радничког да освоји бод против Црвене звезде на Маракани и то после вођства од 2:0, али је пораз од Текстилца (1:2) био сигнал алфи и омеги клуба Ненаду Миловановићу да уместо њега доведе Ненада Лалатовића. Бриљирала је Младост са харизматичним стручњаком на клупи, везала пет победа, скочила на друго место, али је зов Војводине за Лалу био јачи од високог пласмана Лучанаца па је одлучио да трећи пут седне на клупу Војводине.

Кад је реч о Новосађанима, Божидар Бандовић је прошле сезоне тим са „Карађорђа” довео до четвртог места, али је летос већи фокус усмерио ка борбама за Лигу конференције, знао је да у првенственим мечевима изведе други тим и због тога су трпели резултати у првенству. Војводина се после шест сусрета у шампионату одлучила за промену, па је прво довела свог „војника” Немању Кртолицу, а након пет сусрета уместо њега врати Ненада Лалатовића. Да није било две победе у последња два јесења кола ни познати стручњак не би добио позитивну оцену.

Јединство се у Супер лигу пласирало са Иваном Радовановићем на клупи. Некада кратко време репрезентативац Србије није успео да избегне четири пораза са Убљанима у прва четири кола, од којих су две утакмице биле против Црвене звезде и Партизана. Руководство суперлигаша из Тамнаве одлучило се за промену па је довело Милоша Обрадовића. Није дебитанту у Супер лиги ишло сјајно ни са њим на клупи, иако је освојио пет бодова. Дара је превршила меру после катастрофе против Железничара у Панчеву, па на последња два меча јесени Јединство није имало шефа струке са ПРО лиценцом, а екипу је водио Немања Брадоњић.

ТСЦ је направио грешку кад је после одласка Николе Лазетића шансу указао Деану Клафурићу. Није се хрватски стручњак добро снашао у Бачкој Тополи, за седам кола остварио је само две победе, испао из квалификација за Лигу Европе. Његов наследник Јован Дамјановић имао је доста осцилација са екипом, али је при крају јесени стабилизовао форму, посебно због пласмана у нокаут фазу Лиге конференције. Бивши селектор кадетске и омладинске репрезентације Србије имаће већи простор да се докаже на пролеће, одрадиће и припреме са тимом, а пласман у квалификације за УЕФА такмичења је императив Бачкотополчана.

Никола Трајковић се није прославио на пет утакмица као тренер Новог Пазара, па је руководство клуба из града на обалама Јошанице и Рашке на клупу вратило ранијег спасиоца Томислава Сивића.

Партизан је посебна прича. Александар Станојевић вратио се с намером да буде бар подједнако успешан као у сезони 2021/22, кад су црно-бели до последњег кола били кандидати за титулу. Лош почетак са међународне сцене пренео се на првенство, Парни ваљак је у 174. вечитом дербију претпрео најубедљивији пораз од Црвене звезде на стадиону у Хумској, што је био сигнал Станојевићу да поднесе оставку.

Бранко Вукашиновић био је привремено решење на клупи црно-белих до доласка Сава Милошевића. Поправио се Партизан са повратником на клупу, међутим, неспоразум око статуса Милоша Керкеза са привременим руководством утицао је на некадашњег голгетера да дигне руке. Марко Јовановић је без ПРО лиценце водио тим на последњих пет мечева, а порази од Спартака (1:2) и реми са ИМТ-ом (1:1) показали су да је место шефа струке крупан залогај за давнашњег младог репрезентативца и штопера тима из Хумске. Извесно је да ће Парни ваљак на пролеће имати новог шефа стручног штаба.

Милош Крушчић је пролетос „угасио пожар” у Спартаку. Током ове сезоне некадашњем асу Земуна и интернационалцу није ишло најбоље, па је у помоћ Голубовима у 14. колу прискочио Владимир Гаћиновић. Остварили су Суботичани са искусним стручњаком победу над Партизаном, мада су утисак покварили поразом од Напретка у 20. колу.

Марко Савић је требало да представља освежење у Железничару, као што је успео прошле и претпрошле сезоне у Вождовцу. Није међутим, све ишло како је млади стручњак очекивао, па се после 15. кола Савић растао са Панчевцима. Милија Жижић је једно коло седео на клупи Дизелке, успео да тим у дуелу са ТСЦ-ом од 0:3 на полувремену доведе до 3:3, међутим, због посла у омладинској репрезентацији (помоћник селектору Александру Луковићу) он се није прихватио обавезе у Железничару. На клупу суперлигаша из града крај Тамиша сео је Бранко Мирјачић и стабилизовао екипу. Панчевци су у позицији да се у преосталих десет кола прелиминарне фазе шампионата боре за пласман у плеј-оф.

Мирјачић је претходно радио у Текстилцу, у прошлој сезони са Оџачанима је остварио историјски пласман у Супер лигу. Није дебитант лоше почео ни првенство у друштву најбољих, али је уследио пад и од 16. кола поверење је добио Славко Матић. Нешто се с њим променило набоље у Текстилцу, али извесно је да ће Оџачанима на пролеће бити тешко да изборе опстанак.

Чукарички није сменио Горана Станића на крају прошле сезоне, иако се Брђани нису пласирали у квалификације за европска такмичења. Почетак овог првенства је обећавао да ће бело-црни бити у врху, међутим, променљиви резултати, а посебно пораз од Спартака на домаћем терену утицао је да уместо Станића на клупу седне Марко Савић.

ИМТ је већи део јесени одиграо са номиналним шефом струке Миланом Стојаноским. Новобеоградског суперлигаша је с клупе, заправо, предводио Милан Ђорђевић, прошле сезоне првак Омладинске лиге Србије са Трактористима. Како је ИМТ константно био у опасној зони челници клуба одлучили су да улогу спасиоца доделе Зорану Васиљевићу. Успео је претходно тренер Радника из Сурдулице да продрма тим, без пораза су Новобеограђани били пет кола, да би јесен завршили неуспехом у дуелу са ТСЦ-ом (0:2).

Горан Стевановић је други боравак на клупи Напретка завршио раније него што се надао. Осцилирали су Крушевљани са популарним Плавим на клупи, а после пораза од Железничара под Багдалом некадашњем асу Партизана уручен је отказ. Наследник Славољуб Ђорђевић остварио би максималан учинак у последња три кола да на његовом дебију капитен Небојша Бастајић и другови нису прокоцкали 2:0 против ИМТ-а у Лозници (2:3).