Почиње „операција“ Лос Анђелес

Иза Дамира Шабића је годину дана рада на челу РС Србије и угледни предузетник из Суботице, наставио је успешним путем који је пре скоро две деценије трасирао Жељко Трајковић, данас помоћник министра за спорт.

Уз честитке за новогодишње и Божићне празнике, Шабић је разговор почео овим редом.

– На нашу жалост, нисмо успели на Играма у Паризу да освојимо медаљу. Готово да су сви наши борци били међу фаворитима, Немеш, Тибилов, Комаров, Каџаја, Цаболов били су у групи кандидата за одличја. Мићић се повредио, а био је велики адут и први на ранг листи, Каџаја је накнадно уврштен, међутим, струка истиче да завршница припрема није одрађена како треба. То нам је наук за сва времена и поуке смо сви извукли. Ушли смо у нови олимпијски циклус и нама од данас почињу припреме за Игре у Лос Анђелесу. Сва такмичења до тад, европска, светска првенства и остали велики турнири, у склопу су припрема за 2028. – рекао је Шабић.

И мимо Игара медаље су циљ?

– Тачно, од тога нико никад неће одустати. У континуитету смо освајања одличја, у минулој години Александар Комаров постао је првак Европе у Букурешту, Али Арсалан трећи на планетарном првенству у Тирани. Било је успеха и на најпрестижнијим светским турнирима.

У априлу је сениорски шампионат Европе у Словачкој?

– Биће веома занимљиво из више разлога. Ушло се у олимпијски циклус и извесно је да ће све селекције дати шансу такмичарима који су, последњих година, чекали прилику. Доћи ће до подмлађивања кадра, што ни нас не може мимоићи. Без обзира на околности, напашћемо медаљу као што смо то чинили свих ранијих година. Лане смо у Букурешту освојили злато, на претходном 2023. у Загребу уз сребро Виктора Немеша, имали смо и бронзе Тибилова, Каџаје и Цаболова. Да напоменем да ће Загреб на јесен бити домаћин Светског шампионата где ћемо желети да останемо у низу успеха са последњих планетарних првенстава.

Тирана ће у марту бити домаћин ЕП за млађе сениоре (23 године), а домаћин СП биће Нови Сад?

– Светска рвачка федерација има велико поверење у наш спорт и државу. Да подсетим, од 2002. године организовали смо 26 највећих такмичења, почев од балканског, медитеранског, европског и светског нивоа и то за све узрасне категорије. Годинама смо били сјајни домаћини и поверења која су указана Рвачком савезу и земљи Србији, нису никад ником другом. Мислим на организацију два сениорска Светска шампионата и на прошлогодишња кадетска и јуниорска првенства Европе која су одржана у Новом Саду. То се никад није десило и знак је да рвачки свет има огромно поверење у нас.

Дуго се причало о организацији тих првенстава?

– Око организације увек највише повуку људи из клубова, знају како се то ради и није им тешко да преноће у дворани да би све било на највишем нивоу. Нема никаквих тајни, да није државе и њених ресурса, Владе и Министарства за спорт сами као РСС не би успели. На томе смо неизмерно захвални и посвећени да узвратимо освајањем медаља и, изнад свега, представимо Србију на најбољи могући начин.

Нису само сениори у континуитету успешних резултата, млађи су кренули њиховим путем?

– То је огроман добитак и знак доброг рада. У последњој деценији силно је порастао број деце која су изашла на струњачу. Никад као ових година нисмо имали бројнија такмичења пионира, кадета и јуниора. Често су на међународним такмичењима, из бројности је никао квалитет. Лане је Стефан Којић био други кадет на ЕП, Андрија Михајловић трећи јуниор, Милица Секуловић трећа јуниорка, освајане су медаље и 2023. тако да имамо сјајну генерацију која чини будућност. Уосталом, нама су јуниори са сениорима и увелико се уводе у припреме за највећа такмичења.

Крајем минуле године дошло је до промена у организацији стручног рада и у новом формату прва улога припала је легендарном Давору Штефанеку?

– Промене смо најавили одмах после Игара у Паризу, а о њима се у Савезу говорило и раније. Уместо функције селектора, коју је Милорад Докманац одлично обављао дуги низ година и остали смо вечно захвални, формиран је Стручни савет на чијем челу је Штефанек, а помаже му Александар Максимовић и Славен Докманац у административној улози. Први тренер је Војислав Трајковић који има озбиљну базу стручности, осам година је у репрезентативном стручном штабу и избор је био прави. Имали су неколико састанака са тренерима, био сам присутан и задовољан сам како је кренуло.

Штефанеково искуство много ће свима да значи?

– Како да не, сувишно је о томе говорити – додаје Шабић. – Бољег и трофејнијег нисмо имали. Од пионира је на струњачи, прошао је све, од пионирског до олимпијског шампиона и увек је уз државни тим. Он и данас проживљава мечеве наших бораца као да је и сам на струњачи, радује се као кад је освајао медаље и први је да пружи савет и охрабри. Имаће тренери и рвачи велике користи. Одлична му је комуникација са Трајковићем, Ђорђем Миолским и Кристианом Фрисом, задуженим за млађе селекције, свуда је уважен и мора да буде добро. Невероватан је мотиватор.

За крај, шта би сте, на почетку 2025. могли да обећате?

– Бићемо сви у Савезу максимално посвећени за сва такмичења, као што смо били и раније и као што смо освајали медаље претходних година освајаћемо и наредних – био је јасан Дамир Шабић, први човек српског рвања.