Јуче је на београдском Новом гробљу кремиран Душан Маравић (Енжу-Жанесија, Француска, 7. март 1939 – Београд, 6. јануар 2025). Фудбал је почео да игра у Радничком из Бајмока, где су га запазили из суботичког Спартака, одакле га је, већ као прволигашког фудбалера, 1958. довела Црвена звезда.
Са њом је био првак државе 1959, 1960. и 1964. и освајач Купа Југославије 1958. на опроштајној утакмици Рајка Митића, кога је и наследио у Звездином дресу, 1959. и 1964, а као њен члан је био у репрезентацији, победнику Олимпијских игара у Риму 1960.
Остаће уписан као први стрелац на сениорској утакмици Црвене звезде на њеном садашњем стадиону. Било је то 1. септембра 1963. против Ријеке (2:1)
По освајању друге „дупле круне” појачао је париски Расинг у коме је остао до 1969. Играчку каријеру је завршио у клубу Депортиво Италија из Каракаса (Венецуела).
По повратку у земљу био је тренер у Црвеној звезди, а потом се посветио фудбалској дипломатији, па је био члан Уефиних и Фифиних комисија и делегат на међународним утакмицама. Од 1979. је био запослен у Фудбалском савезу Југославије.
Његовом смрћу наш спорт, а не само фудбал, остао је без једне од личности, којима су широм света увек била отворена врата. Исто је тако и у нашој земљи, без обзира на клупску припадност и неизбежно спортско супарништво, увек био радо виђен у свим срединама, јер је и своје критике изрицао дипломатским речима, да укаже на решење, а не да долива уље на ватру.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
