Захвалност Тошићима за спектакл

Последњег дана 12. турнира у зрењанинској Кристалној дворани, приређен је спектакл. Била је пуна и љубитељи фудбала били су одушевљени мајсторијама на петопарцу. У предигри су се састали „вечити ривали“ и дуел црних и црвено – белих, по ко зна који пут, одушевио је гледаоце.

Велика количина радости отишла је на страну некадашњих асова са Маракане, убедљива победа (6:1) дала је за право њиховим присталицама да ликују, али дуел на Бегеју био више од игре и резултатског поимања фудбалског умећа.

Комплетан турнир одисао је хуманитарном причом, цео приход финалног дана, уз додатак дела котизације, отишао је у фонд чувене акције „Спортом за боље сутра“. Причали су, дан после, „финале је финале, било је изванредно, као ретко које“, али „да није било наших Тошића, Бамбија и Душка, спектакл би био скрајнут најмање за октаву...”

Тако су говорили посетиоци и били у праву. Турнир је организовао ФСГ Зрењанина, уз подршку Града, а Дарко Тошић, потпредседник ФСГ и један од кључних људи организације, много је допринео да се на Бегеју сударе „вечити“.

- Био сам у контакту са градоначелником Симом Салапуром и договорили смо да турнир дигнемо на највиши ниво, да финале има предигру и да Кристална дворана буде пуна. Позвао сам брата Зорана да направи екипу Партизана и да позове Душка да то уради са Црвеном звездом. Шалио сам се и рекао да треба да узврате и да је ово за њих маленкост, поготово што су одавде кренули да освајају фудбалски свет и што их у банатској равници обожавају. Њиховим изласком на паркет дворане уследиле су овације и видело се и током утакмице и после ње да је долазак асова био пун погодак. Обе екипе требало је да буду још јаче, многи су били спречени да дођу – рекао је Дарко Тошић.

Велибор Младеновић, председник ФСГ, рекао је оно што су сви у дворани изразили аплаузима:

- Хвала Зорану и Душку, без њиховог дела и доласка, не бисмо направили спектакл, улазнице су плануле и не чуди што је дворана била пуна.

Стадион у Карађорђевом парку се реновира, травната подлога одавно је постављена и никад фудбалски тепих није био бољи и квалитетнији, први пут су инсталирани рефлектори и чека се отварање. Зна се и ко би требао да одигра меч на отварању стадиона. Овде се негује култура сећања, а да се никад не заборави, уз Зорана и Душка Тошића, овде су поникли Илија и Влада Ивић, Звоне Вукић, Дејан Говедарица, Бранко Савић, Милан Стојаноски, одавде се у фудбалске висине отиснуо Дарко Ковачевић... Кад би се супроставили репрезентативним вршњацима био би спектакл. Па још са клупе да их предводе Радослав Бечејац и Ненад Бјековић, досегли су висине после незаборавних игара у Пролетеру.

Да деца не забораве и да уживо гледају великане, да се поново захвале Тошићима и њиховим фудбалским другарима. То је најмање што може да се учини за малишане из банатске равнице који трче за фудбалском лоптом и маштају да буду нови Бамби, Душко, Влада, Звоне, Дарко...