Почетна / Ватерполо / Супер лига

ЗА ЖУРНАЛ ГОВОРИ - Гоцић: Лежем и устајем с мишљу о Ф4

Живко Гоцић решен да с младим снагама Новог Београда, почевши од вечерашњег меча с Марсејом, јуриша на завршни турнир
ФОТО: С. Сандић

Живко Гоцић иза себе у играчкој каријери има „безброј” трофеја и медаља, клупских и репрезентативних, међу којима се посебно истиче злато са Олимпијских игара у Рио де Жанеиру 2016, освојено са статусом капитена Делфина. Како популарни Жиле воли да каже – све је у животу нова књига, од 2018. - тренерска каријера. Са успехом је водио Солнок (тријумфовао у Еврокупу), да би се после 11 година у Мађарској (играч, те шеф струке) 2022. одлучио за нови изазов – клупу Новог Београда.

Успеси су се настављали - освајањем Јадранске лиге и доминацијом у домаћим оквирима. Један од пехара, ипак, годинама измиче, онај највреднији – Лиге шампиона. С Гоцићем као командантом, Нови Београд је играо финале и полуфинале на фајнал-фору, међутим, бољи су били Про Реко и Ференцварош.

Новобеограђани нису пали после пораза у тим мечевима, у актуелној сезони група ЛШ окончана је на првом месту, доминантно, са свим победама. У другој фази (почиње данас) најбољи тим Србије имаће прилику да покаже колико вреди, препреке за још један завршни турнир биће Марсеј, Олимпијакос и сплитски Јадран. Али, као и што тренер освајача трипле круне каже – свака сезона је нешто ново...

Колико вас искуство играња завршница Лиге шампиона спреми за пролеће и другу, још јачу групу?

- Променили смо екипу, има много млађих играча први пут у елитном такмичењу. С друге стране, искуство из претходних година значи клубу, мени и тиму. Испред нас је изузетно изазовна група. Све четири екипе с правом могу да очекују пласман на фајнал-фор. Сигурно то искуство значи за одигравање групне фазе, ако успемо да се пласирамо на финални турнир, пређашње знање ће још више да дође до изражаја – јасан је Живко Гоцић у интервјуу за Спортски журнал.

Како Лига шампиона утиче на млад тим?

- Младима значи и само бивствовање у екипи која игра на три фронта, притом, озбиљан ватерполо. Додатно им помаже кад уз себе имају саиграче већ деценију у таквом систему, попут Ћука и Влахопулоса. Ту су и млађи, почевши од Мартиновића, Вучинића и нарочито Перковића, који је већ три-четири године стални учесник Лиге шампиона. За један део играча може да се каже да су млади и да је пред њима још много година играња ватерпола, али не може се рећи су скроз неискусни.

Претходни резултати у доброј мери су утицали да се као клуб позиционирате у самом европском врху?

- Организација, рад и резултати у блиској прошлости довели су нас до тога да сматрају Нови Београд пуноправним чланом топ клубова у Европи, односно, Лиги шампиона. Затим, да је нормално да победимо било ког противника, као и да сваки клуб мора да се озноји против нас. Сигурно да је то један од највећих успеха великог рада годинама уназад.

Порази на завршном турниру Лиге шампиона нису пријатни, Про Реко и Ференцварош зауставили су вас пред циљем. Шта сте поручили играчима после тих утакмица?

- Било је тешко у тим ситуацијама, посебно причати хладне главе и здравог разума, то је моменат кад се руши кула од карата коју си замислио и саградио. Порука после финала била је подршка, покушај да се ране што пре санирају и да се из свега изађе јачи за неке будуће борбе.

Много је адута на страни Новог Београда, да ли је један од њих и жеља за доказивањем младих, гладних трофеја?

- Огромна мотивација може да буде кључни фактор за пролаз, уз, наравно, све остале ствари које уз њу иду. Мотивисана смо група и драго ми је због тога. Прво и основно – без мотивације не може ништа да се уради, не само у спорту, него иначе у животу. Много причамо на ту тему. У неким тренуцима кад можда и имамо недостатак квалитета у односу на противника, имамо мотивацију која нас гура напред.

Нови Београд доминантно је прошао кроз групну фазу. Шта бисте истакли као најбољи део првог дела?

- Било је добрих утакмица, али и оних где је могло боље. Рецимо, где ја нисам очекивао, а добио сам екстремно добар одговор од екипе био је меч против Хановера у гостима – после нашег купа, пре дуела с Младошћу. Отишли смо у Немачку, Влахопулос је био повређен. Ћука сам као капитена због напора оставио у Београду. Екипа је одиграла одличну утакмицу, иако ни нама, ни Немцима није значило ништа – обезбедили смо прво место, Хановер је испао из трке за даљи пласман. Осим тог, добро смо се показали и на гостовању Орадеи, које је дошло после меча против Југа у Јадранској лиги. Дуел у Румунији био је врло изазован за припрему. Пут је трајао седам, осам сати. Одиграли смо квалитетну утакмицу и дефинитивно бих те две издвојио у Лиги шампиона као најбоље. Међутим, одиграли смо лоше против Стеауе на почетку, код куће против Хановера извукли победу после велике борбе, јер смо у недељи пре сусрета више тренирали, темпирали форму.

Колико је Нови Београд спреман за другу фазу такмичења, после успешног првог дела и, условно речено, слабије групе?

- Слажем се да група није била јака као друге, то је чињеница. С друге стране, дала нам је простора да се боље припремимо за неке друге утакмице. Лига шампиона је посебна, другачија у многим стварима од осталих такмичења. Почевши од атмосфере, судија, противника. Треба је поштовати максимално. Сматрам да смо добро искористили групну фазу за други део сезоне.

Вечерашњу премијеру против Марсеја обележиће и долазак Андрије Прлаиновића у Београд?

- Много захтевна утакмица. Марсеј са Андријом Прлаиновићем, једним од најбољих играча у историји нашег спорта. Мој велики пријатељ. Променио је, генерално, (и) француски ватерполо, личност која је недостајала да се то дигне на већи ниво. Марсеј је са њим добио много. У позним је играчким годинама, али и велики зналац. Милош Шћепановић одлично води тим. Имају сјајну организацију, каква и приличи земљи пливања. Французи имају 100-годишњу историју и многе олимпијске медаље. Биће тешко. Краси их специфичан стил игре. Играју модеран ватерполо, чврст пресинг. Најбоља карактеристика - мењају начин одбране за две до три секунде, што је у ватерполу највећа тајна – како променити из пресинга у зону и обрнуто. Да то прође неприметно... Имају неколико врхунских младих играча, навео бих Вернуа који може да игра на више позиција. Дошао је и Шпанац Ларумбе, држи с Прлаиновићем креацију игре. Затим и Анђел Данијел. Зовем га „мој играч”, јер је из Солнока отишао у Марсеј. На центру су, такође, добри с Вернуом који игра споља и унутра. Врхунска екипа, прави свима проблеме, можда и јачима од Новог Београда. Анализирамо, покушаћемо да ударимо у ону тачку где су најрањивији и да из тога извучемо корист.

Олимпијакос, рекло би се - дужник за прошлу сезону?

- Врло ретко користим израз „реванш”. Свака утакмица је нови дан, потпуно празна књига спремна да се испише. Претходна може да буде крајње узбудљива, нова ће да има неки свој ток. Дужници јесу... Променила се много екипа, енергија. Поштујемо Олимпијакос. Огроман клуб, с великом историјом и резултатима. Борићемо се, то је сигурно.

Са сплитским Јадраном нема тактичких тајни?

- Јадран не може превише да нас изненади и – обрнуто. Биће изазовна утакмица, свакако. Две одличне екипе, Сплићани су у сличној ситуацији као Нови Београд прошле године. Подмладили су и променили тим, оставили пар искусних и на то додали нове, млађе снаге. Играју на добром нивоу, Мареља ради одличан посао. Имамо врло коректан однос с њима, често смо и на припремама заједно. Сад не можемо. ,,Мука” нам је колико играмо једни против других.

Осим града, представљате и Србију?

- Долазимо из Србије, троструког олимпијског шампиона. Ми смо ватерполо, као што су Бразилци фудбал. Свесни смо тога, знамо кога представљамо. Наш клуб и наш град, као и српски ватерполо. Не преостаје нам ништа друго осим да имамо веру,  велику мотивацију у себе и да будемо сигурни да свако ко жели да нас победи мора за то и да се озноји.

Завршница Лиге шампиона поново је на Малти. Можемо ли да вас очекујемо тамо?

- Надам се - да. Са том идејом лежем и устајем. Клуб и сви заједно имамо велику жељу и мотив. Радимо много у том смеру. Играчи дају све од себе. Ништа од тога не гарантује успех, али ћемо да пружимо и више него што су можда наше објективне могућности како бисмо дошли до фајнал-фора, да пробамо још једном да се боримо за трофеј.

УЂИ У РУДНИК И ПРОБИЈАЈ ЛИМИТЕ

Нови Београд годинама бележи сјајне резултате. Колико је тешко будити се са истом жељом и настављати с континуитетом?

- Често дајем играчима пример из спорта и живота. Прави спортиста, али пре свега екипа је она која је спремна да пружи максимум. Да би достигао тај циљ, мораш да будеш амбициозан и мотивисан, као и да тренираш. Прва два фактора су кључна. И то не може свако. Како би постао део колектива који има врхунске резултате, мораш ујутро да дођеш на тренинг и радиш с већим еланом него јуче, а јуче си победио утакмицу – то могу само посебни људи, екипа и спортиста. Примери тога су Новак Ђоковић, ватерполисти Србије и многи други златни спортисти који су спремни себе да натерају да поново раде исте ствари, уђу у рудник после којег ће да буду уморни и да терају себе да пробијају лимите. То је највећа мудрост. Велика је улога, не тренера толико, већ одабира играча који су спремни да живе тако.

ТРЕНИРАМО И У АВИОНУ, ХОТЕЛУ

Нови Београд игра сезону из снова. Колико је тешко одржавати баланс добрих игара кад се вратите с паузе?

- Покушавамо да регенеришемо екипу на прави начин, после сваке утакмице. Међутим, често имамо мањак тренинга. Волим да кажем да је тренинг као гориво за аутомобил. Ти можеш да натанкујеш у припремном периоду један или један и по резервоар, да имаш мало резерве, али гориво мора да се долива нон-стоп. Саме утакмице могу да послуже као тренинг, али ни оне не могу да замене квалитетну припрему. Имамо таквих проблема, али сналазимо се на различите начине – тренирамо у авиону, хотелу... Играчи поштују речено и раде све по договору.

НАЈБИТНИЈА ПОБЕДА ПРОТИВ ЈАДРАНА

Почетак 2025. био је изазован, забележена је важна победа у Сплиту против Јадрана, директног конкурента за прво место?

- Пре Јадрана, играли смо против Приморца. Била је то врло тешка утакмица. Сусрет је игран у суботу, први пут скупили смо се у среду увече и тек тад били комплетни после месец и по. Играчи оду у различите репрезентације, врате са другачијим енергијама и емоцијама и то све треба поново вратити и уклопити у целину, што је био подухват. Напоран је био и ритам путовања. Везали смо две утакмице у гостима и нисмо се враћали у Београд. Меч против Јадрана био је један од кључних, посебно у другом делу сезоне. Победа која нас је одржала на првом месту. Био је то велики дерби, да смо изгубили спустили бисмо се на друго место. Међутим, остали смо на лидерској позицији и дефинитивно освојили три најбитнија поена у досадашњем делу.

ЋУК И ВЛАХОПУЛОС СТАРИЈА БРАЋА

Колико је важно да тим има искусне играче?

- Успели смо то лепо да сложимо. Имамо Ћука и Влахопулоса, старију браћу. Један је капитен, други играч од којег доста зависи наша игра. Обојица су слични карактери и спремни да прискоче у помоћ, држе ствари под контролом, буду и мени партнери у смислу контроле млађих. Прави лидери! Екипа је добро састављена, од искусних, па до средње искусних. Године не играју, игра екипа, играчи. Сваки тренер ће рећи да нема разлике између играча од 17 и 35 година.

НИ БЛИЗУ ЗЕНИТА

Откријте, због чега је дошло до подмлађивања екипе?

- Ради афирмације играча и клуба, нове концепције. Много смо разговарали о томе прошле године у току и при крају сезоне, кад је почело да се говори о наредним обавезама. Дошли смо до закључка да направимо заокрет у смислу да младима обезбедимо услове и шансу. Уз подршку управе, Слободан Соро и ја смо ту идеју спровели у дело. Одлука се, за сада, испоставила као добра. Има успона и падова, део екипе по први пут се сусреће с новим, већим очекивањима. Најбитније: велики број играча није ни близу зенита каријере, то је велики потенцијал. Морамо да се потрудимо да их развијемо на прави начин и да за две-три године буду вансеријски.

ПОВРАТНИЧКА СЕЗОНА НАЈВИШЕ МЕ ПРОМЕНИЛА

Још мало па ће да буде три године од како сте у Новом Београду. Која је за вас била најизазовнија?

- Можда прва сезона, после више од 10 година вратио сам се у Србију. Једна од најтежих у каријери, али све је то био велики наук за мене лично, као и за клуб. Рекао бих да ме је та повратничка сезона највише променила као тренера и особу.

Шта бисте поручили навијачима Новог Београда?

- Хвала им на подршци, нека наставе да нас бодре у великом броју и деле с нама лепе, али и оне мање лепе тренутке – закључио је Гоцић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.