За Журнал говори Богдан Обрадовић: Новак пројектује титулу

Као вајар скулптуру, као уметник слику, као архитекта зграду. Тако Новак Ђоковић као најбољи у игри с лоптицом и рекетом пројектује титулу коју прижељкује да освоји. Сада је под лупом серија 500 у Дохи и трофеј златног сокола. 

- Сигурно да може да победи – почео је разговор за Спортски журнал, Богдан Обрадовић, некадашњи селектор репрезентације Србије, који врло добро познаје Ђоковића. – Мислим да је врло добро расположен, а и игра се у два сета у Катару. То је оно – брзопотезно, њему то прија у овом тренутку. Видим да има жељу и да све то пројектује у својој глави. Не би ни играо тенис да је ситуација другачија. Није Новак задовољан полуфиналима или финалима. Једино је задовољан кад освоји пехар. Потребан је тај шампион који траје у његовој глави. Ноле не одустаје и хоће да побеђује – то је најважније.

Значи само с трофејом у мислима на путу за Доху?

- Сигурно да му је 100. титула у фокусу. Приметио сам кроз интервјуе и разговоре да истиче и да прижељкује да се то догоди у Дохи. За Новака је најбоље то што још увек има мотив и жељу да се такмичи. Има звезду водиљу и идеју зашто се и даље бави тенисом – а то је  да жели још да осваја трофеје. С друге стране, требало би његово тело све то да издржи – подсетио је искусни тренерски стручњак да српски ас има 37 лета и да се такмичи против млађих противника.

Има нешто посебно што Новака везује за пехар у Дохи, јер га је деда Владимир звао соколе. То може да буде додатни мотив?

- Сећам се, деда Влада га је тако звао. Добро је то што се повезао за традицију и за корене. С друге стране, одговара му подлога и амбијент у Катару. Уколико ужива Ноле, уживаћемо и сви ми у његовој игри.

Конкуренција у Дохи је опасна. Учествују најбољи представници на АТП листи. Поред Ђоковића у игри су Јаник Синер и Карлос Алкарас. Ко ће бити већа претња за Новака?

- Пошто је већ победио Алкараса, могу да кажем да је Новак њему ушао у главу. То је тај ниво игре који Ђоковић може да постигне за Карлоса да би могао да га победи. С друге стране, кад је реч о Синеру мислим да и даље недостаје та нијанса у Новаковој игри. У неким моментима у појединим мечевима видели смо да треба тај висок квалитет у игри дуже да потраје. Морамо да истакнемо и то што је Новак у могућности да игра с њима. Треба доћи до финала великих турнира и играти против Синера. Има много тога између, све зависи и од жреба. Све ћемо то да видимо убудуће. Међутим и поред тога, мишљења сам да му је тежи захтев и задатак Синер од Алкараса.

Како Ђоковић може да победи млађе противнике. Да ли би требало да скраћује  поене и да покуша њиховим адутима да их надигра?

- Новак не може да мења свој стил игре. У сваком случају, кад Новак добро сервира, кад се добро креће и покрива терен тад има тај његов препознатљиви агресивни стил игре. За њега је веома важна и дефанзива. Кад уме да се одбрани, уз све претходно што сам набрајао зна како да рани сваког противника.

Шта је кључно кад се прави тактика уочи сваког меча, поготово против најбољих?

- У једном мечу врло често одиграју се 300 поена – то је тај формат отприлике. Веома је тешко одредити важност и тренутак сваког од тих поена. Има много тактичких варијанти које треба употребити и одлучити кад шта треба да се одигра. Све лежи у балансу грешака да будете бољи од противника. Математика је проста, статистичари би морали више да истичу једноставне ствари. Тенис се дели на две ствари – оно што сте освојили и оно што сте изгубили покушавајући да добијете. Што мање направите грешака у великој могућности сте да добијете меч. Сваки играч треба да се труди да што мање греши, поготово неизнуђене грешке да сведе на минимум, ако већ не може у потпуности да их елиминише. С те стране, веома је тешко одредити шта треба да уради и како да приступи. Сваки меч је прича за себе. Сетите се колико пута смо само причали да ли је поен или два одлучио победника. Све то изгледа много компликовано, коцкице морају да се поклопе.