Мало је некадашњих и садашњих играча Партизана са позитивним билансом у вечитим дербијима. Слободан Крчмаревић је један од њих. Вихорно лево крило црно-белих почетком деведесетих је на осам вечитих дербија, по четири у првенству и купу остварио три победе, четири ремија и један пораз. Ако се одличној играчкој дода и тренерска каријера популарног Крчме, чији је врхунац био у младој репрезентацији Србије од 2007. до 2009. онда је наш саговорник на тему данашње 175. највеће светковине домаћег фудбала готово идеалан.
- Као велики партизановац, нажалост, не очекујем ништа добро од дербија. Увек се треба надати повољном резултату, јер је познато да на утакмицама Црвене звезде и Партизана тренутна форма и пласман не морају ништа да значе, међутим, чини ми се да смо у великом проблему – нерасположено започиње причу Слободан Крчмаревић.
Циљате вероватно нечију кривицу за 21 бод заостатка и неконкурентан Партизан у борби за титулу?
- Претходна управа довела нас је у такву ситуацију. Не видим ни да је садашње руководство боље. Прошао је прелазни рок, а нисмо се појачали. Не знам за Милана Вукотића, кажу да обећава, али нема ни од искуства, није топ ниво да нам одмах помогне.
Нисте дакле, присталица ни чланова Привременог органа у којем једну од главних улога има Предраг Мијатовић, ваш саиграч из Партизана и репрезентације?
- Горан Богдановић је поставио добро питање рекавши да не зна како су они дошли у ту Радну групу, односно како није било ниједног места за нас из Апела 79, некадашњих играча. За шта смо се ми борили, као и навијачи. Причају да су потребне четири године и да се све ради за добро клуба. Одакле толико времена Партизану. За нас као и за Звезду важи да су добри резултати потребни одмах, било ко да је у руководству. Само пропуштамо прилике. Не само да три сезоне нисмо имали групну фазу европског такмичења, већ смо поразно деловали и у квалификација, летос смо послужили Динаму из Кијева за поправљање гол-разлике. Чак је ТСЦ оставио бољи утисак. У последњих 10 година освојили смо само три трофеја, а сетимо се да је Партизан први ушао у Лигу шампиона 2003. и да као домаћин није изгубио од Реала, Порта и Марсеља, а добро је играо и у гостима.
Институција вечитог дербија одржала је наш фудбал у годинама изолације са међународне сцене, ове сезоне чини се да је дефинитивно урушена?
- Почетком деведесетих смо играли дербије пред 90 или 95.000 људи на Звездином стадиону. Сада више нема те дражи. Штета и за црвено-беле, и њима је потребан јак највећи ривал и квалитетније домаће такмичење за боље резултате у Европи. Имале су комшије добре утакмице против Штутгарта и Јанг бојса, ипак крајњи учинак је 2-6. Док не будемо имали јако првенствено надметање не можемо да се надамо успесима у Европи. Пример је кошарка, Партизан и Звезда су одлични у Евролиги. Због тога су ми нејасни оно што хоће да укину АБА лигу, у којој наши најбољи клубови губе утакмице.
Бранилац трона биће данас, дакле, огроман фаворит?
- Звезда улаже огромна средства, има два скоро подједнако квалитетна тима. Наш вечити ривал плени искуством иако је у последње време изгубио искусне играче у одбрани и игра са младима. Видело се како је Партизан јесенас лоше прошао у дербију, а нечему смо се надали. Не би требало ни да се сад унапред предамо, али не видим ни ко би од наших офанзиваца могао да направи проблем подмлађеној Звездиној дефанзивној линији.
Где су се изгубила Партизанова деца. Играће данас од старта Михајло Илић, Никола Симић, можда и Милан Рогановић...
- Не знам шта се дешава последњих година. Радио сам по завршетку играчке каријере у школи, у Партизану само нисам тренирао први тим. Наша академија је, уз Ајаксову, важила за најбољу у Европи. Сад како се ради нема нас нигде. Ни резултати млађих селекција Србије нису на истом нивоу као раније. Ког тог младог играча из Супер лиге имамо у А репрезентацији?
Драган Стојковић је јесенас звао само Андрију Максимовића?
- Само њега, а сетите се раније. Био сам селектор младе репрезентације од 2007. до 2009. Душан Тадић и Гојко Качар су тада играли у Војводини, као и голман Жељко Бркић, Зоран Бамби Тошић и Лола Смиљанић у Партизану. Интернационалци су били Миралем Сулејмани, Слободан Рајковић, док смо Немању Матића и Марка Милинковића звали из Словачке пред бараж са Данском. Сви су они заиграли и дуго били део А тима, неки од њих попут Тадића и најбољи.
Као да вам много тога смета у нашем фудбалу?
- Нема више игре један на један. Навијачи воле да виде дриблинг, виц. То су имали Моца Вукотић, Џаја, гледао сам их пре него што сам постао сениор. Дебитовао сам за црно-беле 1983. против Осијека заменивши Моцу, одмах сам асистирао Кујтиму Шаљи за 1:0 – закључио је Слободан Крчмаревић.
НАЈДРАЖИ ДВОМЕЧ У ФИНАЛУ КУПА 1992.
Који од осам вечитих дербија највише памтите?
- Двомеч у финалу купа 1992. Звездин тим од годину дана раније из Барија се није много променио, а нас је с клупе предводио Ивица Осим. Победили смо на Маракани 1:0, у реваншу је било 2:2. Тај меч у Хумској ми је био један од бољих у Партизану. Црвено-бели су били шампиони због бољег извођења пенала, да се за сваки реми освајао бод ми бисмо били прваци.
ЗАМИСЛИТЕ ТИМ СА ЗАХОВИЋЕМ НА КЛУПИ
Ваша генерација у Партизану могла је да уради и више?
- Свакако. Прве године кад смо се скупили под Осимовом командом европски меч смо због рата у Хрватској играли у Истанбулу. Надокнадили смо 0:2 из Хихона, а онда нас је Спортинг елиминисао на пенале. Имали смо сјајан тим. Замислите прву једанаесторицу у којој нема места за Златка Заховића. Он је тад био резерва, претходно ишао на позајмицу у Пролетер а знамо какву је каријеру направио, и клупску и репрезентативну. Наместио сам му фантастичан гол у ТВ лиги шампиона.
КРЕНЕМ КА ЈУГУ, А НАЈДОСКИ КАО ДА ЈЕ ИЗ ЗЕМЉЕ ИЗНИКАО
Како то да упркос позитивном билансу нисте постигли ниједан гол у вечитим дербијима?
- Остао је велики жал, наравно. Сећам се једног меча на Маракани. Био сам у соло продору, издриблао Белодидаћ, обишао и голмана Милојевића, терен је био расквашен, шутнуо сам лопту ка голу и већ сам видео себе како се радујем испред југа. Најдоски се одједном нашао испред гол линије и клизећим стартом спречио моју радост. Имао сам после притисак, говорио касније и играчима које сам тренирао да не смеју да се оптерете голом, битан је успех тима.
СА ЦРВЕНО-БЕЛИМА ЗАЈЕДНО НА ВЕЧЕРУ
Радо истичете дружење са Звездиним играчима, што је данас незамисливо?
- Имао сам феноменалан однос са Савићевићем, Стојановићем, Југовићем, Михајловићем, Белодедићем, поштовали смо једни друге. Сећам се да смо после једне ТВ лиге шампиона, такмичења установљеног у време санкција, играчи Звезде, Војводине и ми отишли у хотел Мажестик на вечеру. Победили смо по поледици, а Џаја ми је рекао да је говорио Видаковићу да се не залеће предамном.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
