Неопходна Венгерова линија

На последњем састанку Међународног Борда одлучено је да правило о процени офсајд-позиције које је предложио некадашњи менаџер Арсенала Арсен Венгер прође додатни период провере пре него буде стављено на гласање о усвајању. Утакмица Пари сен Жермен – Ливерпул могла би да послужи као крунски доказ да би правило требало бити прихваћено.

Француз кога је ФИФА именовала за директора развоја фудбала, предложио је повратак „линије“ у тумачење недозвољене позиције.

Пре успостављања такозваног „форензичког офсајда“, којим је технологија преузела процену положаја фудбалера и мери у милиметрима где се који играч налази, судије су имале систем чији повратак предлаже Венгер. Правило гласи: играч није у недозвољеној позицији ако је било којим делом тела којим је дозвољено постићи гол у линији са последњим играчем одбране.

Конкретно, ако је нападач тек целим телом потпуно иза линије одбране може бити досуђен офсајд.

Ово правило не би удаљило „форензички офсајд“, али би захтевало много мање покретање ВАР-а и лакшу процену позиције. При том, правило би поштовало и логику фудбалу, нарушену одлуком судија да Пари сен Жермену не признају гол Кварарскелије вођене проценом полуаутоматског офсајда да је репрезентативац Грузије био у недозвољеној позицији кад је лопта кренула ка њему.

Моћан рачунарски систем је показао да је Кваратскелија заиста петом био иза линије коју је својим положајем поставио век Ливерпула Трент Александер-Арнолд, међутим, у том тренутку Грузин није стицао предност. Физички је био у неповољнијем положају од Енглеза, односно даље од лопте, а при том се кретњом и удаљавао од гола.

Да је на снази такозваново Венгерово правило, односно некадашње тумачење „линије тела“, судија Давиде Маса не би имао разлога да поништи гол Кваратскелије, при том фудбалско ремек-дело, а била би поштована и логика игре.

Следећи састанак Међународни Борд одржаће у последег викенда фебруара или првог викенда марта 2026. До тада важиће садашња правила и судије ће морати да поштују пресуду ВАР-а. М. Т.

Постулат фудбала

Правило о недозвољеној позицији је постулат фудбала. Налази се у многим правилима школа и клубова у првој половини 19. века, а налази се у Правилима игре од њиховог успостављања у октобру 1863.

„У првим данима недозвољена позиција би била суђења приликом саког додавања лопте унапред. Акција је могла да тече напред једино трчањем играча с лоптом који је за наставак акције морао да је дода уназад.

„Играч је `ван игре` ако је испред лопте и мора се вратити иза лопте што је пре могуће. Ако је његова сопствена страна шутнула лопту поред играча, он је не сме додиривати или шутирати, нити напредовати све док је једна од друге стране не шутне или је једна његова страна на нивоу са или испред њега не може да је шутне“, пише у првим Правилима игре Фудбалске асоцијације.

Промене игре и тактике захтевале су и промене правила, па је 1866. уведено правило да је за постављање офсајд-позиције неопходно најмање три играча одбране, не рачунајући голмана, без обзира на позицију нападача на терену. Тек од 1907. позиција офсајда је ограничена на офанзивну половину.,

У јуну 1925. број играча одбране за офсајд позицију је смањен на два, не рачунајући голмана. Тек променама усвојеним 1990. голман је рачунат као играч,

Шкоти су две сезоне (1973-75) експериментисали са офсајдом од линије шеснаестерца и схватили да је бесмислено. ФИФА је правило поново проверила на СП омладинаца 1991. и исто закључила.

Северноамеричка НАСЛ је 1972. линију офсајда поставила на 31,5 метара од гола. Примељивано је до 1982. кад је ФИФА запретила да лига мора да примењује Правила игре како би САД добиле организацију СП 1994.