Никада комплетнију екипу није оформила Црвена звезда за напад на евролигашке успехе. Реченица је, која се сваке године понавља, јер су улагања клуба с Малог Калемегдана све већа и већа и почињу да буду барем приближна оним европске аристократије. Ипак, делује да на крају сезоне, кад се слегну утисци, увек фали то нешто што би заокружило целину, а црвено-беле учинило истинским претендентом на плеј-оф, чак и фајнал-фор. Ове сезоне, баш као и претходне, то је неминовно недостатак суперстар играча, оног који би се истакао поентерски у пољу напада, индексом корисности, а међу публиком и љубитељима игре под обручима словио за једног од 10 или 15 најбољих играча на Старом континенту.
У традиционалним екипама и великанима европске кошарке такву улогу обично преузимају бекови, најчешће амерички играчи, доведени за озбиљан новац, који индивидуалним квалитетом руше одбране ривала.
Црвена звезда и ту одскаче од велике већине и води се другачијом, можда мање ефикасном стратегијом, где су јој два најефикаснија и најквалитетнија појединца високи играчи - Филип Петрушев и Џоел Боломбој.
Центри и њихов офанзивни учинак врло често зависе од креације нижих играча, па се кроз то огледа и слабији поентерски учинак у односу на поменуте бекове, који су врло кадри да креирају позиције сами за себе.
Делује да је српском шампиону фалио управо један такав играч, који би преломио многе неизвесне завршнице или барем неке од многих. Управо те утакмице, односно недостатак таквог појединца, црвено-беле коштале су директног пласмана у плеј-оф.
СЛАБ ИНДИВИДУАЛНИ ИНДЕКС
Према параметру индекс корисности, који би најбоље требало да ослика вредност, квалитет и важност играча за тим, Црвена звезда има само четворицу међу првих 100. Екипу Јаниса Сферопулоса, веома очекивано, у том сегменту предводи Џоел Боломбој са 16,6 индексних поена по утакмици, што је шеснаести најбољи резултат у целом такмичењу. Кад би се у обзир узели само најбољи играчи сваке екипе, амерички центар би Црвену звезду одвео на 14. позицију, а иза ње били би само Барселона, Жалгирис, Ефес и Алба.
Такви подаци су помало обесхрабрујући, с обзиром на то да и неке екипе знатно нижег реномеа од српског шампиона имају квалитетније појединце од црвено-белих.
Поред Боломбоја, међу 100 најкориснијих кошаркаша Старог континента нашли су се још и Филип Петрушев са индексом 14 (31. место), Никола Калинић са 11,2 (59. место) и Коди Милер-Мекинтајер са вредносним учинком од 9,3, довољним за 78. позицију.
НЕДОСТАТАК ПРИМАРНОГ ПОЕНТЕРА
Често се у свету кошарке провлачи фраза да напади побеђују утакмице, а одбране освајају титуле. Ипак, такво казивање исувише озбиљно су схватили црвено-бели, који имају најслабијег најбољег поентера екипе у читавој Европи. Филип Петрушев најбољи је скорер тима са 12,3 поена по утакмици, што је за 0,2 поена мање од Мета Томаса из Албе, који је други најлошији главни поентер тима са 12,5.
Поред недостатка елитне прве опције, која ће убацивати по 15 или више поена по утакмици, Црвено звезди фале и добре секундарне опције, с обзиром на то да има још само двојицу двоцифрених играча - Ајзеу Кенана са 10,4 и Џоела Боломбоја са 10,2 поена по мечу.
Противаргумент у корист српског шампиона свакако би био да има разноврстан арсенал нападачких опција и да велики број играча постиже поене и доприноси црвено-белој офанзиви. Ипак, ни то не би било у потпуности истинита тврдња, с обзиром на то да Звезда у просеку постиже 82,1 поен по утакмици, што је шести најгори учинак у Евролиги ове сезоне.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
