Жути минути црвено-белих

Умела је Црвена звезда много пута у прошлости, да присталицама приреди нелагодан осећај убрзаног рада срца, знојења дланова, анксиозности, а у устима остави горак укус стрепње, неизвесности, али и изгрицканих ноктију...

Ништа другачије није било ни ове сезоне, историјске за клуб с Малог Калемегдана, који се први пут у оваквом формату Евролиге изборио да дочека „постсезону”.

Прошли су црвено-бели све и свашта у претходним месецима, од великих успеха, до још већих разочарања и пораза. Ипак, на крају су изборили пласман у доигравање, са скором од 18 победа и 16 неуспеха.

Добар део тријумфа и још већи пораза, црвено-бели су уписали у такозваним „инфаркт” завршницама, онима које одишу напетошћу и непознаницама.

Уколико би као параметар неизвесности узели да је у последњих пет минута утакмице, разлика између две екипе мања од пет поена, то би значило да је Црвена звезда током сезоне одиграла чак 15 оваквих завршница.

Стекао је реноме, у протеклим годинама, српски шампион као тим, који није баш сналажљив на крају, када је важно и кад се ломи резултат, а такав статус није значајно промењен ни по окончању још једног издања Евролиге.

Овог пута црвено-бели славили су у шест неизвесних завршница, док су девет пута били поражени.

На утакмицама против Париза, Виртуса, Барселоне, Баксоније, Монака и Партизана, резултатска клацкалица превагнула је у корист изабраника Јаниса Сферопулоса.

Занимљив је и податак да су од укупно шест победа у напетим завршницама, црвено-бели чак пет пута славили на страни, а само једном у Београдској арени, пред домаћим навијачима.

Такво стање ствари помало је контрадикторно, с обзиром на то да би притисак са трибина уобичајено требало да помогне екипи управо у тренуцима, када се одлучује питање победника.

С друге стране, Барселона, Асвел, Олимпија Милано, Реал Мадрид, Ефес и по два пута Жалгирис и Панатинаикос били су хладнокрвнији у тесним мечевима са Црвеном звездом, те тако Делије оставили разочараним.

Нема сумње да је однос од шест тријумфа и девет неуспеха у неизвесним завршницама знатно бољи него у прошлости. Ипак, далеко је од доброг, нарочито у овако уједначеној Евролиги, где би победа, или две више за српског шампиона потенцијално значиле и директан пласман у плеј-оф.

Поука приче сасвим је јасна, а то је да Звезда нема довољно среће или смирености, на крају крајева можда чак ни квалитета, да се супротстави много искуснијој и богатијој европској аристократији у тим „жутим минутима”, кад све стаје у један посед, једну одбрану, једну лопту, један шут...