Успомене од Жиче до Ђурђевих ступова

Сваке године пут готово добро познат, рута од Београда до Новог Пазара и прослава Ускрса са супругом Тањом, наследницама Аником и Таром. Одлази Алекса Брђовић до Петрове цркве, Ђурђевих ступова, враћајући се правим, старим вредностима и вери. Истовремено у мислима листајући слике када су као деца он и сестра Александра, мама Јелена, одлазили са татом Дејаном Брђовићем у његову родну Жичу крај Краљева.

За одбојкашку породицу највећи хришћански празник био је и остао светиња. Тада су имали времена да се окупе јер су  одбојкашке сезоне биле при крају. И када је тата, легендарни „Брђа” долазио из иностранства био је са најмилијима.

Ништа се није променило, отац, велики Деки од горе види све, сигурно да је поносан на Алексу коме ће ове године Ускрс бити посебан. Између терена где ће се са тимом борити за шампионски пехар на који се чека од 2010. године и то против Војводине, колекционара круна првака државе и богате трпезе, одласка у цркву…

Ускрс у кући Брђовића, како се прославља, ове године је свакако посебан, у данима празника играте финале плеј-офа?

- Када смо били клинци, много времена смо проводили у иностранству и нисмо имали прилике да славимо код куће. Да ли је то била Грчка, Италија или нека друга земља, колико су нам обавезе дозвољавале. Последњих неколико година откако сам у браку, а жена ми је из Новог Пазара, баш волим да за Божић и Ускрс одем код њених. Тамо се и даље негују стари српски обичаји, а и уживам ако посетимо и Петрову цркву, Ђурђеве ступове. Прелепо је отићи и проводити време тамо – насмејао се Алекса свестан да ће ове ипак сви бити, по свему судећи у Београду.

- Јесте ми можда жао, али  разлог је и више него леп што смо у главном граду. Сигурно да ћу у недељу преко дана бити с породицом, супругом и децом да прославимо како и доликује. Овог пута финале и тренинзи диктирају распоред, али кажем, недеља нема шансе да се „прескочи”! Последњих пет, шест година славимо у Србији и срећни смо. 

По чему мали Алекса памти празник?

- Када смо били деца углавном смо проводили у Жичи одакле је отац и тамо смо ишли у манастир један од најлепших у Србији. Памтим да смо баш често ишли, за Божић ређе. Тада је одбојкашка сезона у јеку, децембар, јануар. Али кроз сва та путовања, сељења, онда и долазака кући, имало је све посебну драж.

У мирном крају, на Вождовцу ове године лепша половина супруга Тања биће задужена за фарбање јаја и трпезу, али имаће и помоћ?

- Ту су и девојчице Аника и Тара, порасле су и верујем да ће више помагати а не одмагати.

Мама Јелена стиже, како је?

- Одлично, тренутно је у Београду, сестра Александра у Крагујевцу, али за Ускрс требало би да дође код нас да сви заједно прославимо. Верујем и Александра са супругом и сином Андријом. Али договорићемо се.

Насмејао се тренер Крагујевчана, с разлогом када се споменуо женски део баш млађа сестра, бивша одбојкашица а чији је супруг Јован Вукмировић, првотимац Радничког?

- Имаће тренинг. Хахаха. Заправо имаћу и ја али верујем да ћемо успети да се уклопимо и прославимо заједно.

Пехар Купа поново је у витринама и то после 17 година, сада су по „реду вожње” дуели за титулу са Војводином. Фантастична сезона Вас и момака?

- Прелепа која је још у току. Освојили смо куп.  Пре почетка сезоне верујем да је мало људи очекивало да ће Раднички играти финале и пригрлити тај пехар. Било је доста екипа које су биле пред почетак такмичења фаворити у односу на нас. Али стварно имам екипу пре свега сјајних људи, потом и играча који су у тиму. Раде феноменално од августа када смо почели припреме. Тако да што се тиче професионалне стране, презадовољан сам.

По чему ћете памтити целу серију плеј-офа, сезону, на који сте меч или мечеве најпоноснији?

- Прекретница сезоне је била полуфинална утакмица Купа са Звездом поготову та друга утакмица када смо успели да победимо у златном сету и изборимо финале. После тога смо видели да можемо, да имамо квалитет и било нам је лакше. Посебно тај други део сезоне који смо одиграли сјајно, имали само један пораз у регуларном делу. Потом утакмица против Спартака трећа у четвртфиналу плеј-офа где смо успели да се извучемо а били смо већ малтене отписани. Ипак смо смогли снаге, показали карактер. И те две утакмице за сада су најзначајније, немам дилему!

Порука Вашим играчима за финале а у складу са празником?

- Само да буду опуштени да уживају. Не игра се финале сваке године, немају ту прилику. Биће лепа атмосфера и у Крагујевцу и у Новом Саду. Наравно и да дају све до себе, а резултат ће доћи – не напушта оптимизам Алексу Брђовић, као ни вера, мотив јер зна колико вреде његови момци, шта су све „прегурали” у такмичарској 2024/25 и већ сада су хероји. А нису рекли последњу.