Почетна / Одбојка / Супер лига

Александра Брђовић: Брат заслужује подршку и титулу

Сјајно се снашао зато што од самог почетка тренерског посла и дан данас, мислим да нема подршку
ФОТО: Лична архива А. Брђовић

Она је била и остала та чигра у породици Брђовић, 27-годишња Александра, четири године млађа Алексина сестра. Препознатљив осмех, плаве очи, мозак једног дизача, готово истоветно као и тренер Радничког. Она и син Андрија када се појаве на трибинама дворане „Језеро” зна Алекса да не треба да брине!

Од смеча 5 у коме је почела, Црвене звезде, Јединства из Ужица, градила је Александра каријеру и остала је у трофејном спорту, више као снага, оно најјаче крило у Брђовића. А ту је и супруг Јован Вукмировић, примач сервиса, замислите Радничког из Крагујевца и то већ четврту сезону.

- Имам срећу, или да кажем силом прилика сам у Крагујевцу и драго ми је да сам подршка пре свега Алекси јер ово је прича о њему. Трудим се да будем на свакој утакмици. Сјајно се снашао зато што од самог почетка тренерског посла и дан данас, мислим да нема подршку! И жао ми је због тога јер је штета да један момак из одбојке, сениорски репрезентативац, нема третман какав заслужује од одбојкашке јавности. Вредан је, радан и максимално предан послу зато и гласно кажем да му треба дати импулс. Верујем свом снагом у њега – у даху прича Александра.

А у освајање титуле?

- Да! Доста момака у екипи познајем. Одавно нисам  видела лепшу атмосферу, дивна заједница људи и играча. Било би добро да дворана буде крцата. А ако мене питате, памтим да када кажете Крагујевац и Брђовићи једнако је трофеји!

МАМА И СЕСТРА - НА ТРИБИНАМА ИЛИ НА ЈУТЈУБУ

Дејан, Алекса и Александра одабрали су правоугаоник 18х9 и чудесну „Микасу” и носили кроз живот те гене – одбојкашке. А највећи ослонац и најјача пратња и подршка била је и остала супруга и мама Јелена.

И сад помно прати Алексине мечеве, баш као и Ана, највећа и најгласнија дама, између мајчинских и сестринских обавеза.

- Значе ми много! Када сам одлучио да постанем тренер нису баш биле срећне због тога јер знају, поготову моја мајка кроз шта је прошла када је ишла с мојим оцем и док је играо, потом и када се прихватио посла тренера. Уз мене су у свему што одлучим. Гледају утакмице и преко Јутјуб канала ако нису у хали. Невероватне су, везани смо, а и те како познају материју.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.