Да је тата жив, који би Вам савет дао, поготову у тренуцима када сте на путу до трона?
- Људи су се чудили, чуде и даље када кажем да су биле ретке прилике да сам са татом причао о одбојци. Баш ретко. Кажем, звучи невероватно али је истина. Криво ми је што сада није жив да могу да се посаветујем са њим за те веће утакмице. Све сам радим. На жалост је тако. А пролазили смо прво он, сада ја и као играч и тренер кроз лепе али и непријатне ситуације, али добро - каже Алекса Брђовић, тренер крагујевачког Радничког.
УВЕК ЈЕ БИЛО „ТО ЈЕ ЗБОГ ОЦА”
Како се осећате, поносни сте, ту је први тренерски трофеј, млади сте и што је још лепше поентирали сте против „неверних Тома” који су често знали да оспоравају Ваш рад?
- Када сам постао тренер доста је било негативних коментара, а ја сам увек причао да нисам ја себе поставио, нисам сам себе довео, није ово мој клуб. Неки људи су препознали у мени нешто и понудили ми да будем тренер. Јесам био млад али сам преузео одговорност и прихватио то. Све три сезоне су биле добре за Раднички. Прве две смо били други, нисмо се пласирали у финале што нам је био циљ. И када сам играо, било је „ево игра због оца”, да ли у репрезентацији, клубовима. Сада не може да ме гура нико, одржавају ме резултати. Сигурно да смо били седми или осми на табели, не бих ни ја био ту. Сам бих повукао ногу што се каже. Добио сам шансу мислим да сам искористио на најбољи могући начин до сада. Успели смо да освојимо пехар у купу, сада играмо финале. Тако да нити читам коментаре, а и као дете сам ушао у целу одбојкашку причу и огуглао сам на све.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
