Двапут светски шампион (ФОТО)

На путовању око света Вељко Пауновић је поново на Старом континенту. Вратио се у Шпанију, земљу у којој је провео највећи део живота, да Овиједо уведе у највиши ранг такмичења. Посао је прихватио као изазов да врати део старог дуга који је оставио као играч истог клуба.

Претходне две ипо године је провео у Мексику. Ушао је на велика врата. У октобру 2022. преузео је Гвадалахару „Чивас“, најтрофејнији мексички клуб у коме могу да играју једино Мексиканци. После шест сушних година освојена је клаусура (јесењи део првенства) 2023, али трофеј шампиона је измакао голом примљеним у продужетку реванша финала против Тигреса (2:3) на чију клупу је сео у августу прошле године.

Тим из Сијудад Мексика је довео до четвртфинала Куша шамиона КОНКАКАФ зоне, међутим, ту је био и крај сарадње. Спаковао је кофере и вратио се у Шпанију да после само 22 дана без посла изађе на тренинг Овиједа.

Прича са Пауновићем, ипак, почиње од онога што ће ускоро бити прослављено као велики јубилеј српског фудбала. У јуну ће се навршити деценија од тријумфа репрезентације Србије на Првенству света 2015. за играче до 20 година на Новом Зеланду. Пауновић је као селектор водио Орлиће до највишег постоља, а приближавање јубилеја је прилика за подсећање и свођење утисака свега што је потом уследило.

Навршава се десет годона од освајања Светског првенства на Новом Зеланду. Како данас видите тај успех?

- Са поносом и чашћу. И дан данас ми се дирне срце од радости када гледам снимке утакмице и прославе. Само ми знамо кроз шта смо све прошли и колико смо били упорни у остваривању српског сна.

Шта је потребно да се склопи да би се дошло до таквог успеха.

- Прави људи, ресурси, заједништво и да схватимо да сви радимо за остваривање циља који превазилази свакога од нас.

То је био ваш први тренерски посао. Да ли бисте сада прихватили нешто слично?

-Три ствари узимам у обзир када анлизирам пројекат. Прво - људи са којима ћу да радим и њихове вредности. Друго, да ли имам ресурсе -  организацију - клуб или савез - играчки кадар, и могућност да тим направим по мојој идеји такмичења и играња фудбала. Трећ - циљ. Ако ме циљ инспирише онда сам спреман да се носим са свим изазовима. Када се ове три ствари уклопе знам да је пројекат за мене.

Деценију касније млађе српске селекције не стижу ни до завршних турнира. Шта мислите да је томе узрок?

- Заиста немам одговор на то питање. Нисам у том окрузењу све ово време и не знам свакодневу проблематику. Само могу да причам о ономе у чему ја имам удео.

Велики број играча из те селекције је направио добре, солидне каријере. Да ли мислите да су појединци могли и више?

- Поносан сам на сваког од наших момака и сигуран сам да је свако дао све од себе. Околности су различите за сваког појединца.

После Новог Зеланда пут вас је водио на разне стране света. Каква су сећања на МЛС и Чикаго?

- Период у коме сам учио тренерски посао и на који сам посебно поносан. Чикаго је био тренерска инвестиција за коју бих поново уложио четири године своје каријере и живота.

Енглески Рединг је био занимљива епизода, рекордна серија, борба за Премијер лигу и опстанак, одузимање бодова. Какви су утисци о 18 месеци проведених у Редингу?

- Реадинг је био велики изазов. Прва година је била уживање у такмичењу и замало нисмо ушли у плеј-оф и Премијер лигу. Друге године када смо изгубили главне играче и тим који сам створио, намучио сам се толико да сам скоро уништио себи здравље. Клуб под ембаргом, одузети нам бодови, а за то ми нисмо имали никакав удео, већ наши претходници. Успели смо да постанемо једини клуб у историји Чемпионшиша коме су одузети бодови а да није испао из лиге. Када смо спасили клуб од испадања рекао сам газди - адиос.

Пажљиво смо пратили рад у Мексику. Откуд прво у Гвадалахари?

- Када вас позове Фернандо Јеро и каже да жели да му водите пројекат његове каријере и да сте му потребни онда све схватите са другом димензијом. Рекао сам раније који су моји услови да преузмем посао. Када ме људи требају и када су спремни да уложе исто што и ја, онда нема недоумице.

Са Гвадалахаром је измакао главни трофеј, али је клуб подигнут после дуге кризе. Како је радити у Чивасу и зашто сте се брзо растали?

- Направили смо невиђен прогрес за годину дана. Вредност екипе и резултата смо вратили на историјски ниво прве четири екипе Мексика. Развили смо пуно младих играча који су постали репрезентативци. Специфичност рада са екипом у којој играју једино Мексиканци је била велики изазов, али и невиђено задовољство када видиш како играчи напредују. Уживао сам у сваком тренутаку док се нисам потрошио и схватио да је време да наставим другим путем.

Како изгледа тај чувени дерби Гвадалахаре са Америком?

- Незаборавно! Када победиш Америку на чувеном Астека стадиону, то је за 40 милиона навијача Чиваса као да си освојио светско првенство, заиста. У мојој каријери је само осећај постати светски шампион са Србијом надмашио ово невиђено искуство.

Да ли је прелазак у Тигрес био необичан, мада не гаји највећи ривалитет са Чивасом?

- Јесте, и искрено, погрешио сам што сам прихватио тај позив. Није био клуб за мене и по мојим искључивим вредностима, између свега осталог.

Шта је недостајало у Тигресу за боље резултате?

- Резултати су били добри. Трећи на табели и у врху борбе за титулу у оба првенства. Када сам дошао тамо схватио сам да клуб није испуњавао једну од моје три кључне вредности. Погрешио сам у процени на почетку.

Откуд тако брзо после Мексика у Овиједу? Нисте се устручавали преласка у нижи ранг?

- Било је питање времена када ћу се вратити у Шпанију. Овде сам практично био целу своју играчку каријеру, завршио лиценцу и образовање и почео тренерски позив. Сада су се уклопиле ствари на личном и професионалном плану за овај корак.

Може ли Овиједо до прве лиге и без баража?

- Зато сам овде. Пре 24 године смо неправедно испали са у другу лигу. Желим да вратимо људима клуб у Примеру. Имам добар клуб и тим, навијачи су уз нас. Циљ који имамо ме максимално мотивише. Урадићемо све могуће, директно или кроз бараж, и уз божју помоћ верујем да ћемо успети да направимо ново чудо у мојој каријери.

Колико сте се променили као тренер за десет година?

- Много. Све што радим је у сталној обнови и актуализацији. Анализирам свој рад и учим од других нове методологије, коришћење података, нових технологија. Узимам курсеве и тражим да људи у мом стручном штабу раде исто. У исто време усавршавам своју методологију рада и радим на себи и људима око себе.

Ви у српском фудбалу - шта је потребно?

- Погледајте одговор на треће питање – завршио је Вељко Пауновић.