Са Србијом на Мондијал у Канаду

Грицкали смо нокте и бојали се елиминације репрезентације Србије у реванш утакмици баража за А дивизију Лиге нација против Аустрије у Београду цело прво полувреме. Улазак Стефана Митровића у игру на почетку наставка све је променио. Убитачни контранапади највише у режији некадашњег крилног нападача Црвене звезде, сада Вероне, односно Лувена у којем читаву сезону игра на позајмици, донели су Орловима победу и опстанак у друштву најбољих европских селекција.

Можда до мартовског окршаја на крају најмлађег УЕФА такмичења нисмо добро познавали рођеног Крушевљанина. Први меч нашег државног тима у 2025. уверио нас је да још један таленат на путу да постане ослонац репрезентације, неко у кога ће бити упрте све очи, а он спреман да увек испуни очекивања.

И заиста, да Душан Влаховић у финишу није потврдио победу, Стефан Митровић био би проглашен и за најбољег појединца окршаја са Аустријанцима, иако је на терену провео тек нешто више од 45 минута.

- Селектор Драган Стојковић ми је на полувремену најавио да ћу ући у игру и да треба да унесем енергију у тим. Мистер ми је дословно рекао: „Уђи и гази”. Баш сам то и урадио. Напали смо јаче ривала, искористио сам брзину, слао центаршутеве ка шпицевима. Жао ми је што нисам постигао гол, чувар мреже ривала ми је одлично одбранио један шут уз стативу. Најважније је да смо победили, а лопта ће после мојих шутева, кад буде још потребнијe, ући и у мрежу – прича Стефан Митровић у интервјуу за Васкршњи троброј Спортског журнала.

Много значи вама играчима, па и нашој јавности што ће Србија и даље да се такмичи у А дивизији Лиге нација?

- Срећни смо због успеха. Можда бисмо у Б дивизији били на врху, али боље је играти у најјачој конкуренцији. Србија заслужује окршаје са најбољим репрезентацијама и изузетно је важно што смо остали у крем друштву.

Лига нација је такмичење у којем сте се афирмисали у дресу Орлова. Дебитовали сте септембра 2022. против Шведске на стадиону „Рајко Митић”, а најбољу од укупно шест утакмица одиграли против Аустрије. Можете ли да упоредите први и последњи меч за државни тим?

- Нису Швеђани толико слабији од Аустријанаца, иако смо тад тријумфовали са 4:1. Основна је разлика што сам био три године млађи, а сад већ познајем много боље репрезентативне другове и захтеве у државној селекцији. Дебитовао сам за Србију само месец дана после доласка у Црвену звезду. Још сам се привикавао на велики клуб, сад је све лакше, не само зато што сам старији.

Пикси је објаснио после вашег дебија да вас је увео у игру како више не бисте могли да играте за другу репрезентацију. Тражила вас је Канада. Јесте ли се двоумили да ли ћете се определити за земљу у којој сте рођени или где сте најдуже живели?

- Био сам у контакту са Канађанима, али кад је уследио позив Србије нисам имао дилему. Не одбија се селекција државе у којој сам рођен и одакле су моју родитељи.

У том периоду саиграч у Звезди био вам је Милан Борјан. Је ли вас он можда саветовао да, ипак, одаберете Канаду?

- Пријатељ сам са Борјаном, али Милан ниједног тренутка није желео да утиче на мој избор. Није ми ништа рекао o томе. Одлучио сам се за Србију у договору са родитељима и ето, види се да нисам погрешио.

Какве су ваше везе са Канадом?

- Моја баба и деда су пре 50 година отишли тамо да живе. Отац и мајка су били у Крушевцу, ту сам се родио. Са шест месеци родитељи су ме одвели у Канаду. Тамо сам почео да играм фудбал и остао док нисам напунио 17 година.

У којим сте све клубовима играли у млађим селекцијама, ти подаци тешко могу да се пронађу на интернету?

- Почео сам у Хамилтон Србији, клуб наших исељеника, саиграчи су ми били само Срби. Мењао сам академије, био у Торонту, Унији Гари, свуда проводио по три сезоне.

Сениорски деби имали сте у Радничком из Ниша у сезони 2019/20...

- Дошао сам прво у клуб са Чаира на пробу. Тренер је био Миша Косановић. После седам дана људи из Радничког су ми понудили уговор. Остао сам скоро три године у Нишу, стекао драгоцено искуство. Последњу сезону 2021/22. памтићу по освајању четвртог места и пласмана на европску сцену.

Раднички је тад елиминисан од Балзана са Малте, непосредно након што сте се преселили у Црвену звезду...

- Добро смо почели ту сезону. Изгубили смо од црвено-белих у првом колу 0:4, али смо добро одиграли, недостајала нам је срећа да постигнемо гол из више шанси. Уследио је реми са Партизаном на Чаиру – 3:3 и онда сам отишао у Звезду. Жао ми је што Раднички није имао времена да пре двомеча са Малтежанима пронађе замену за мене. И црвено-бели су играли квалификације за Лигу шампиона, брзо сам дебитовао.

Није вам се, ипак, дало да одмах изборите утакмице у елитном европском такмичењу?

- Испали смо у плеј-офу од Макаби Хаифе. Одмах сам видео колика је разлика између Радничког и Звезде. На Маракани сам играо европске утакмице пред пуним трибинама. Брзо сам се уклопио и добијао шансу. У наредној сезони дебитовао сам и у Лиги шампиона – против Манчестер ситија, Лајпцига и Јанг бојса.

Јесте ли очекивали да се дуже задржите на Маракани?

- Ситуација у нашем фудбалу је таква да клубови живе од продаје играча. Стигла је добра понуда Вероне. Обрадовао сам се јер ми је једна од лига петица била циљ од кад сам почео да тренирам.

Жеља вам се остварила, ипак, у Верони сте добијали шансе на „кашичицу”?

- Нисам имао много времена да се уклопим јер сам стигао у нови клуб док је сезона била у току. Верона се борила за опстанак, све утакмице биле су препуне тензија. Није ми одговарала ни дефанзивна игра тима. Знао сам да ми је најбоље да одем на позајмицу и играм стандардно негде на позајмици.

Лувен је испала одлична опција за вас?

- Определио сам се за Белгију јер ми одговара стил игре овдашњих клубова. Добио сам одмах минутажу, почео да се истичем, постизао голове, асистирао, заиста ми је добро.

С обзиром на добру форму и приказано против Аустрије неће бити изненађење ако будете и стартер у окршају са Албанијом 7. јуна у Тирану, на почетку квалификација за Мондијал 2026?

- Другачија смо екипа него у претходном циклусу, више је младих играча, што је добро за српски фудбал. Први меч схватићемо као кључан. Много је важно да победимо Албанце и најавимо трку за прво место у групи. Енглеска је фаворит, али борићемо се с њом за директно место на планетарном шампионату.

Ваш ће мотив у предстојећем циклусу квалификација бити можда и највећи обзиром да може да се деси да играте на Светском првенству у канадским градовима, ако Србију у случају успеха жреб не одведе у САД или Мексико?

- Не постоји ништа што бих волео више од учешћа на Мондијалу у Канади. Сваки пласман на велико такмичење је веома значајан за нашу земљу. Ако бисмо играли на светској смотри 2026. везали бисмо три мондијала и исто толико великих такмичења за четири године. Најбоље знам каква ће бити атмосфера и организација СП. Познајем добро и САД, често сам играо на тој територији и био бих пресрећан ако на неки начин будем домаћин репрезентативним друговима. Даће Бог да се не само моја, већ жеља свих нас оствари – закључио је Стефан Митровић, на речима скромни и тихи, на терену попут муње.