Дуга је листа Сивићевих клубова у Србији: Смедерево, Вождовац, Спартак, Хајдук, Тиса, Нови Пазар, Раднички Ниш, Железничар, Младост, Нови Пазар, неки и по два пута. Није вам било испод части да се ранговно спустите у Адорјан, одатле креирате нови успон слушајући свакојаке коментаре?
- Чувам исечке из новина: „За селектора који је трипут одвео репрезентацију на ЕП смо и чули, за тај клуб нисмо”. Долазили су и да сликају, праве од тога смешне ствари. Људи, није ме срамота, дошао сам да радим! Газда ме је испоштовао...
Где је било најлакше радити?
- Нигде није било лако, сваки клуб има специфичну тежину. Највише ми је криво Радничког – играли смо најбољи фудбал, имао сам сјајну сарадњу с Тончевим. Није нам се дало, против Партизана примили смо гол из пенала у дубокој надокнади, на Маракани одиграмо сјајно и изгубимо 1:4?!
Где је, с друге стране, најтеже, не рачунајући Спартак?
- По првом доласку у Лучане рекао сам да не желим да играм бараж, због тога сам, годину раније, у Новом Пазару пропустио летовање. Плус: за то нам треба „само” пет победа. Устане капитен Милошевић и каже: „Шефе, па ми их до сада имамо свега четири!” Сад ћете више и... тако се догоди, што господин који води клуб није најбоље поднео.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.