Супер мама лети до трофеја

У времену кад се све своди на трку са обавезама, нарочито у свету професионалног спорта, прича Ане Митровић, коректора Уба, вредна је помена.

Ваљевка се као тинејџерка опробала у манекенству, плесу и рукомету, али све је „пало у воду” већ при првом сусрету са одбојком у основној школи. Почела је да тренира у родном граду, после неколико месеци заузела место у првом тиму. Уследила је кратка епизода у Србијанки 014, од 2020. њено име постало је познато и врху српске одбојке, кад је дошла у табор тадашњег шампиона ТЕНТ-а. Сјајно је користила шансе у великом клубу, а онда - дуга пауза... Из оправданих разлога.

Одбојка је прва љубав, била је и највећа, све док се октобра 2023. није родио син Лука. Лепа 26-годишњакиња остварила се у најважнијој улози, наследник је преузео трон на листи приоритета. Али, знала је да није заувек рекла „збогом” магичној игри преко мреже.

И две и по године касније, колико има првенац, Ана стиже све – помаже Убу, у чијем дресу се тренутно бори за титулу против Железничара из Лајковца, а не трпе ни свакодневне активности са миљеником Луком.

У складу с тим „осамнаестица” са Уба провешће и предстојећи празник. Велика субота резервисана је за други меч финала плеј-офа, на Васкрс је у првом плану породица, сутрадан ће да се врати на терен са истом одлучношћу да подигне први трофеј у каријери.

Почетак у Суперлиги, период у ТЕНТ-у?

- Те године била је „експлозија”. Прећи из Прве лиге у највиши ранг такмичења, екипу из Обреновца која је била шампион, био је то велики изазов. Одлучила сам да пробам, дала максимум и исплатило се – прича Ана Митровић.

Остали сте трудни, подразумевала се пауза. Да ли сте знали да ћете да се вратите на терен?

- Знала сам да сам млада и да нисам нигде закаснила. Желела сам да се вратим, само је било питање где. Било је тешко на почетку, треба да се врати тело, сигурно ми је требало два, три месеца да уђем у форму, спремим се и психички и физички. Недостајало ми је, имала сам огромну жељу за одбојком и једва сам дочекала. Била сам сигурна да ћу опет да играм.

Како је одлука пала на Уб?

- Назвала ме је Маријана Боричић, која је била тренер 2023. и од тада сам овде. Срећна сам што сам донела ту одлуку. Осећам се као код куће.

Кад је у питању ваш тим, често се спомиње дугачка клупа. Ви сте управо једна од играчица која улази и доноси преокрет, мењате Анет Бенитез, првог коректора?

- Драго ми је што други то примећују, сјајно употпунимо празнине и сматрам да у сваком клубу треба тако да буде. Деси се увек да неком не иде. У нашој екипи то сам тренутно ја, увек сам ту кад Анет не може, али исто чине и друге девојке на својим позицијама. То нам не смета, не гледамо ко има већу минутажу, све радимо тимски, приватно се дружимо и то нас је довело до овога где смо сада.

Стигли сте до финала плеј-офа, играте против Железничара. Многи кажу да у овом дуелу нема фаворита?

- Да, у питању су две квалитетне екипе и стварно важи оно „бољи ће да победи”. Има много да се игра, право финале, какво сви и прижељкују.

У првој утакмици славиле су Лајковчанке максималним резултатом. Касно сте се пробудиле, али видело се да је пред вама дуга серија. Шта очекујете у наставку?

- Десио нам се пад, иако смо се много спремале за финале. Њихова публика је одлична, тежак терен, можда је то пресудило. Већ смо то заборавиле и припремамо се за суботу. Игра се на три добијене, имамо још шанси, надам се да ћемо да искористимо већ следећу пред нашим навијачима. Град живи за спорт, трибине су увек пуне, то нас покреће.

Ово је прилика и за први трофеј у каријери?

- Кад сам играла у ТЕНТ-у, изгубиле смо у финалу 2:3 баш од Уба. Надам се да ћу ове године коначно да подигнем пехар, сви се на Убу надају да ће титула да се врати у наше витрине.

Поред спортских успеха, у тиму влада сјајна атмосфера, дружите се и ван терена?

- Стално смо заједно и кад имамо слободно време. Највише се дружим са Аном Михајловић и Катарином Лукић, не одвајамо се. Најбоље су ми другарице, али и мог сина, проводе много времена с њим.

Лука је у центру пажње?

- Главни је, ха, ха. И у одбојкашком свету и ван, пошто имам много пријатеља на Убу, ту сам одрасла. Ту су ми и сестре. Сви се играју с њим и нема дилеме, више воле њега него мене.

Како проводите време са њим?

- Ујутро је у вртићу, после тога колико год имам времена између тренинга будем с њим. Ако је леп дан обавезно га проводимо напољу, кад је лоше време трудим се да код куће учимо нешто ново, слажемо коцкице, бојимо... Увече је већ време за спавање. Кад смо слободни, водим га у Ваљево.

А, да ли прати мечеве?

- Откако је порастао, мало мање. Не држи га место, кратко траје седење, одмах истражује, трчи. Али, кад год неко може, доведе га. Највећа ми је подршка и увек ми је била жеља да имам дете које ће да ме гледа с трибина. Могу да кажем да сам циљ и сан остварила.

Колико је тешко уклопити мајчинство и спорт?

- На почетку је било много тешко. Откако сам на Убу лакше ми је, ту су родитељи да ми помогну кад год могу. Имам и жену која га чува, то је мамина најбоља пријатељица. Изашла ми је у сусрет, Лука је гледа као део породице. Кључ је добра организација.

Како ћете да проведете Васкрс?

- Имаћемо времена да будемо у недељу с породицама. Једва чекам, Лука и ја ћемо у Ваљево код мојих родитеља, то је традиција. Син много воли да буде с бабом и дедом, а и за мене је то идеалан начин да напуним батерије, прикупим енергију. Без породице ништа не бисмо могле, заслужна је за све.

После тога повратак на терен и наставак борбе за титулу?

- Наравно, то је главни циљ. За то смо радиле целе сезоне, желеле смо да уђемо у финале и остварило се. Даћемо све од себе да подигнемо пехар, да га вратимо у град на Тамнави, сви ће да буду много поносни и срећни. Од играчица, стручног штаба, до сваког грађанина Уба – најавила је Ана Митровић, с љубављу храбре маме и срцем великог спортисте поход на највреднији трофеј с тимом у којем ће да проведе и наредну сезону.