Натхо: Трофеј са Партизаном неостварена жеља

На правом месту, али у погрешно време... Бибарс Натхо је исписао странице Партизанове историје, као странац са највише голова и асистенције, показао је да прави лидер – капитен без траке, али црно-бели дрес задужио је ери кад руже не цветају у Хумској улици.

Израелац је на Топчидерско брдо дошао лета 2019. и до данас није успео да освоји трофеј са вицешампионом Србије, али по свим осталим параметрима заслужио је статус легенде Партизана.

Бибарс не планира да се заустави ни у 38. години, у овој сезони поново је један од најбољих играча Парног ваљка, али опет није успео да се домогне трофеја:

-  На крају није испала баш најбоља сезона, променили смо четири тренера, тако да нам је било тешко. Шо се тиче првенства, знамо каква је ситуација... Али, испали смо из купа и на крају завршили још једну сезону без трофеја.

У овој сезони сте најбољи стрелац и асистент Партизана. Где проналазите снагу и мотивацију у 38. години живота и после више две деценије на зеленом тепиху?

- Бројке су увек важне и веома је лепо имати их. У игри увек гледам на више ствари, како бих помогао тиму, а онда долазе голови и асистенције. Веома сам почаствован и срећан јер имам добру сезону, кад је реч о статистици и надам се да ћу тако да наставим до краја шампионата.

У клубу из Хумске сте променили велики број тренера, посебно у претходне две сезоне. Како бисте описали сарадњу и рад са тренером Благојевићем?

- Почео је да ради са нама током зимске паузе и као и сваки тренер има своје замисли и идеје, а ми играчи морамо да се адаптирамо. Тежимо ка томе да стално напредујемо и корак по корак разумемо све идеје шефа Благојевића и покушавамо да их спроведемо на терену.

Колико дуго бисте још волели да се бавите професионалним фудбалом и да ли бисте желели да каријеру завршите у Партизану?

- Не знам колико још година желим да играм. Али, у овом тренутку пружам добре партије и зато знам да желим да играм и наредне сезоне. После тога, не знам... Није паметно рећи да ли могу да играм још 10 или једну годину. Видећемо, корак по корак, у овом тренутку знам за наредну сезону и сигуран сам да могу да играм на високом нивоу.

Колико вам значи подршка навијача, посебно имајући у виду да вас многи сматрају најбољим странцем у историји клуба, што су написали на вашој објави на Инстаграму кад сте се питали да ли ћете да одиграте 300 мечева у црно-белом дресу и како је настала ваша посебна конекција са Партизаном?

- Прво, веома је лепо кад добијете комплименте од навијача, наравно, осећам њихову љубав на сваком кораку. Срећан сам што су задовољни оним што дајем и пружам клубу. Партизан је један од клубова са највећим утицајем навијача, они су веома важни. Нисам толико срећан због ситуације и то што не долазе у великом броју. Приметна је разлика на претходних неколико мечева у односну на дуеле са Чукаричким и московским ЦСКА кад је било по 20.000 људи. Видели смо какву атмосферу могу да направе и надам се да ће што пре бити у великом броју на трибинама, јер сви знају да Партизан без навијача није прави Партизан.

Да ли вам је жао што нисте дошли у Партизан у нека срећнија времена по клуб из Хумске?

- Наравно, да би било много боље да само дошао у боља времена за Партизан, али некад је конекција јача у тешким тренуцима, тада можете да видите ко је јак и ко се бори за клуб. Не жалим због онога што се десило, увек кажем хвала Богу и да сам срећан због онога што имам. Наравно, један од мојих снова је да са Партизаном освојим трофеј и сад је солуција једино куп, јер у Србији да постанете шампион, зна се како то иде... Али, борићу се до краја, сваки секунд да напредујемо и дођемо до титуле, али нажалост до овог тренутка то се није догодило. Наравно, да сам био у Партизану у претходним временима, кад је моћ била на Партизановој страни, било би много лакше за мене и све остале.

Имате ли још неку неостварену жељу у каријери и верујете ли да је можете остварити у будућности?

- Сваки дан за мене је као сан и тежим ка томе да будем бољи из дана у дан. Наравно, у овој ситуацији у Партизану, циљ ми је да освојим неки трофеј. У овом делу моје каријере сам веома срећан, сваким даном који могу да дам све да помогнем тиму. Уживам у сваком тренингу, на свакој утакмици, а шта ће да се догоди у будућности, видећемо...

Млади играчи често истичу да им дајете вредне савете и понашате се попут тренера. Видите ли себе једног дана на клупи Партизана?

- Увек покушавам да помогнем саиграчима, посебно младим фудбалерима, јер им недостаје искуство, а ја могу да им дам из личног примера. Слушајући, могу да напредују и науче нешто ново. Све их зовем децом. То је мој посао као играча са искуством. Нисам овде само због 90 минута на терену, то јесте најважније, али знам да клуб очекује од старијих играча да помогне младим, уједно и тиму. У читавој каријери сам такав, а посебно последњих сезона, јер сам се сусретао са многим стварима током каријере. Да ли ћу да будем тренер или не, још нисам сигуран да ли желим да се бавим тим послом. Свиђа ми се, али нисам одлучио чиме ћу да се бавим кад окачим копачке о клин.

Да ли сте током претходних шест година имали конкретне понуде других клубова, шта је било пресудно да останете верни Партизану и да ли сте разговарали о продужетку сарадње?

- Имао сам интересовање неких клубова, проверавали су ситацију и шта може да се догоди. Срећан сам у Партизану, пружам добре игре, али и знам да имам поштовање од клубова. Спреман сам за разговор са људима из Партизана о продужетку сарадње. Такође, сигурно да ћу имати неколико опција да на лето и изабраћу оно што је најбоље за мене и моју породицу – рекао је Натхо.