Рудић: Свом снагом за титулу

Прошле сезоне у дресу Војводине је подигао пехар у Купу и Суперкупу Србије. Ове је желео да оде у договору са челницима клуба, чекао је иностранство, да проба како каже „јачу лигу”. И стрпљиво је чекао, вагао понуде… Али судбина је рођеном Милановчанину „режирала” мало другачији пут. Одиграо је у дресу Такова први део, а у децембру прихватио позив Војводине да се врати. И сада твори бајку са црвено-белим из Српске Атине.  

Андреј Рудић, 26-годишњи блокер Лала, мај ће провести радно како и приличи празнику. Расположен је у дану када је и нови селектор сениора Србије Румун Георге Крецу уврстио управо нашег актера на списак за прво такмичење које очекује Орлове - Лигу нација.

А са последњим даном априла играће за пехар, за 20. шампионску звездицу Војводине. Пета епизода против Радничког од 19 часова. А четврти меч је био „његов”. Али „Рудо” је премотао целу серију, не без разлога.

- Потрошили смо све емоције у полуфиналу, поготову у последњој утакмици у Новом Саду против Звезде да уђемо у финале. Ако се не варам, био је понедељак, ми смо већ у четвртак играли прву утакмицу у Крагујевцу. Дошли смо у дворану, причао сам са Негићем, који је ту уз мене једини који је играо више финала – „Стефане, нешто и немам, осећај да је финале”. У том моменту никог још није било у сали, дошли смо на загревање. Имали смо мало проблема тако се завршила прва, док се нисмо после мало сабрали и скупили емоције да наставимо даље. Друга, имали смо и предност све, али је ривал на искуство успео да нас победи. И кад смо дошли у Крагујевац на трећу- нисмо имали ништа. Идемо као пуковник или покојник. Почело је јако лоше 2:0 за домаћина. Мислио сам - није ваљда то то?! – искрен је Андреј Рудић, „оголио је душу” у разговору за Спортски журнал.

Лоше се Рудић осећао у тим тренуцима.

- Нисам почео најбоље меч, заменио ме је тренер и то је био шок иза мене. Искрено нисам навикао да излазим из терена, али нисам незаслужено изашао. Заслужио сам да ме нема. Други блокер Кокеза ме је одменио и свака му част одиграо је врхунску утакмицу. Када сам изашао на 2:0 за Раднички, мислио сам да сам „продао екипу”, оставио на цедилу. Међутим, момци су извукли и стварно сам им захвалан на томе. Из 2:0 у серији и 2:0 у сетовима, ми смо окренули на 3:2, дошли у Нови Сад, опоравили се и видели да можемо. Гризли смо максимално до краја и победили што је најбитније.

И сваки поен, посебно блок прославили сте „пуцањем из руке”.

- То је наше што већ две сезоне практикујемо, можда и пре. Покупио сам од старијих играча који су били у Војводини. Први пут сам видео када је Перуђа играла тада и Бата Атанасијевић, од њих сам видео прославу блока, некад и поена. Било ми је симпатично. „Пуцамо” кад год изблокирамо и то нас баш подиже, а добра смо блокерска екипа.

Преузели сте одговорност у последњем дуелу, уз бравуре младих саиграча.

- Цео плеј-оф играм добро и дајем целог себе јер сам баш жељан те титуле са овом екипом и радим све што могу да то учиним и себи, а и њима. Храбар сам у смислу да желим да када је тешко, да ја будем тај који ћу да добијем лопту или да прођем или да изблокирам или да дам ас или да се одбраним. Из личне перспективе доста ми је лакше да ја погрешим него неко други. Лакше се помирим с тим да сам ја погрешио него неко други. Тако сам васпитан, тако ми је нормално да размишљам. И момци ме подржавају максимално, уз мене су. Знам да ми верују, верујем ја у њих и зато није ни случајно 2:2.

Корачате са позитивним мислима у пети меч.

- Куп смо узели прошле сезоне, трофеј и у Суперкупу. Шампионска титула нам је измакла, а имао сам осећај да баш заслужујемо. Увек размишљам позитивно, не дајем прилику негативним мислима уопште да уђу у главу као ни играчи. Ако нису савладали негативне мисли на 2:0 у серији за Раднички и 2:0 у сетовима, неће ни сада. И ми се питамо и желимо да подигнемо пехар уз Крагујевцу. Кажем увек као и сви, желимо да вратимо клубу. Корачамо храбро и радујем се утакмици. Не могу да дочекам, ја бих одмах на терен – „убија” нестрпљење блокера Војводине.