Сервис за крај из бајке

„Жељо моја, жељо моја” – песма са јасном симболиком певала се у понедељак увече у Лајковцу, од спортске дворане до оближњег локалног кафића... Град одбојке прославио је нове шампионке Србије, сјајне девојке Железничара.

Изабранице Ратка Павличевића су у витрине популарног Ћире донеле другу титулу првака државе. После шест година чекања, од славне 2019. године, Лајковац је поново „обојен” у златно.

На најлеппши начин су капитен Стефана Пакић и саиграчице ставиле тачку на сезону у свом храму, победом 3:0 над Убом, пред 1200 верних навијача који су дошли да бодре своје миљенице, а посебан печат походу на круну дала је Вања Ивановић.

Лесковчанка је у одори Дизелке прецртала и пету годину, а са 18 поена у мајсторици финала плеј-офа, три аса за крај утакмице, у други дом донела највреднији трофеј и заслужено понела МВП признање.

Осећања 20-годишњакиње чије је име засијало посебним сјајем на крају сезоне из снова, дан после једног од најважнијих мечева у каријери, била су и даље помешана:

- Утисци се и даље нису слегли, још увек ми није јасно шта се десило. После шест година смо успеле да вратимо титулу у Лајковац, ја сам ту већ пет, ово ми је прва титула. Имам и један освојен Куп, али тад нисам играла. Овог пута сам оставила свој траг у огрмоном успеху и пресрећна сам. Много смо поносне, а атмосфера је пред нашом пуном двораном је била незаборавна – причала је Ивановићева.

Шта је током шампионске сезоне било најизазовније, а шта најлепше?

- На почетку смо се много мучиле, нисмо никако могле да дођемо до наше игре, али пет утакмица у финалу су показале ко смо и како можемо да одиграмо. Пребродиле смо такав старт, а још један од тешких тренутака било је финале Купа. Нисмо се најбоље снашле, остале без жељеног трофеја, али из тога смо извукле велику поуку. Све смо то вратиле у финалу, победиле одличну екипу Уба и освојиле пехар. Без дилеме, то је најсрећнији моменат. 

Шта се крије иза титуле?

- Изгледале смо као прави тим. На томе смо радиле целе сезоне, најбитније је да је хемија добра у терену. Трофеј је прозвод сјајне енергије међу нама, али и великог рада. Све смо то заслужиле.

Забележили сте три аса за крај утакмице. Шта Вам је пролазило кроз главу у тим тренуцима?

- Искрено, нисам ни знала да се тако завршило. После утакмице су ми причали, јер се већине не сећам. Најдуже сам у Железничару, све успомене и године рада овде су стале у ову утакмицу и та три сервиса. Много ми је драго због тога.

Поред медаље, понели сте и пехар намењен најбољој играчици?

- Велики ветар у леђа. Не могу да кажем да нисам очекивала, али иначе сам много самокритична и из тог разлога не успевам да пружим максимум. У финалу сам се изборила сама са собом и успела да предводим тим, верујем да се то очекивало од мене.

Наставили сте са слављем и по изласку са терена. Да ли бисте нам открили неки детаљ са прославе?

- Песма „Жељо моја” се вртела цело вече, то је нека традиција, јасно је зашто баш тај одабир. Славље је било изненадно, а још боље ћемо прославити у наредних неколико дана ,кад се све лепо организује.

Сјајна сезона са Железничаром, какви су планови за даље?

- Има неких идеја, али видећемо. Имамо недељу дана одмора. Обавићу разговор са чика Жиком (оп. аут. Живорад Лазаревић, председник клуба), у Лајковцу имам уговор још годину дана...

На списку сте за припреме са сениорском репрезентацијом Србије. Прошле године сте дебитовали у Лиги нација, пред Вама је нова шанса и прилика за рад са Зораном Терзићем?

- Верујем да је селектор пратио нашу лигу, али мораћемо на тренинзима да се докажемо и њему, да свака добије место које је заслужила. Једва чекам да радим са њим, као и са старијим играчицама у репрезентацији, тако се највише напредује. И помоћни тренер је Бранко Ковачевић, радујем се што ћу да га видим, тренирао ме је четири сезоне у Железничару. Потрудићу се да се опет нађем у саставу за велика такмичења и искрено се надам томе. 

Следи кратка пауза. Како Вања проводи време кад није у опреми и на терену?

- Сасвим обичне активности. У Лајковцу све живимо у једној згради, увек смо заједно и дружимо се кад смо слободне. Прошетамо до Колубаре, до Београда, одмарамо... Ових дана ћу отићи у Лесковац да напуним батерије, па се прикључујем националном тиму у Београду – закључила је Вања Ивановић.