Александра Тадић, 27-годишњи либеро Уба има пуне руке посла. Али оног слатког, најлепшег, животног уз професионални. Јавила се Александра, тренутно је са вереником на Дивчибарама, одмарају се, али још мало а онда...
Кренула је искусни стуб одбране финалисте плеј-офа редом:
- Имали смо слободног времена, настављамо 12. маја и требало би до краја месеца да завршимо још тих 15 до 20 дана рада.
О свом, али и уговорима осталих девојака и ко остаје, „13” дама са Тамнаве искрено ће:
- Остајем на Убу, имам уговор. За остале не знам, али требало би и Катарина Лукић, Анет Бенитез, Ана Михајловић, под уговором је и Ана Митровић... Кажем, не бих да ширим ту причу, ово је што ја знам.
Расположена је Ана како је зову у клубу, има разлога о томе ће за крај разговора као посластицу. Пре тога о финалу и „горком укусу”, пехару који није завршио на Убу:
- Искрено могле смо да дигнемо пехар. Остаје жал када смо дошле до финала.. Цела сезона стала је у ту једну утакмицу. Зато је и тај горак укус. Али, поносна сам на себе и сваку девојку. Успели смо да се боримо, идемо тежим путем. Свака утакмица у серији била је мајсторица. И ово финале поново у пет. Ниједног тренутка нисмо посустале. Верујем и да се пета играла на Убу била би скроз друга прича. Ни Железничару не одговара када играју код нас, нама код њих. Имале смо кочницу у смислу да не можемо да пробијемо. И да смо узели други сет можда би био скроз други ток. Ипак, негде је било записано да ће Лајковац да дигне пехар. Нема везе – за нас успешна сезона, показали смо свима да нисмо екипа коју треба склонити у страну, поготову када смо се укрстили са ТЕНТ-ом. Добити их у њиховој дворани два пута, а знао како играју?!
Најлепше за крај, будућа млада све је припремила на време.
- Припремамо се за наш дан, тај 28. јун. Биће то прави „луди камен”, мој најсрећнији дан у животу, мог вереника. А кума, није из света спорта, моја другарица из детињства – смеје се Александра Тадић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
