Домаћи ефикаснији, странци стандарднији

Некад је клубовима било дозвољено да имају највише тројицу странаца, али времена су се променила и ведете европских тимова су углавном интернационалци. То је случај и са српским фудбалом, где је сваке сезоне број странаца све већи. Партизан је у овој сезони користио чак 15 интернационалаца. Већина је скупо плаћена, али се испоставило да су били промашаји, док је мали број оправдао очекивања.

Странци су ту да праве разлику, а Парни ваљак тренутно има тројицу који то заиста и чине. Најбољи стрелац и асистент клуба из Хумске је Израелац са српским пасошем Бибарс Натхо. Искусни везиста из утакмице у утакмицу показује да су године само број и да је са 38 и даље један од најбољих играча Суперлиге.

Такође, Ибрахим Зубаиру има сјајну сезону иза себе и да није доживео тешку повреду у дуелу са Радничким 1923 у 30. колу, вероватно би он био „златна копачка” Парног ваљка за ову сезону. Интернационалац из Гане дао је 11 голова у овој сезони. На почетку није деловало да ће бивши играч Јединства из Уба оправдати епитет појачања, али како је време одмицало, тако је почео да пружа боље партије. Нема дилеме да би вицешампион Србије добио озбиљне понуде за крилног нападача у летњем прелазном року да се није повредио, али на Зубаируа ће моћи да рачуна тек у завршници јесењег дела наредне сезоне.

Алдо Калулу пружа најбоље партије откако је дошао у Хумску, посебно у пролећном делу шампионата. Некадашњи репрезентативац ДР Конга био је на излазним вратима клуба, али није желео да иде у Кину, те је остао у Хумској, што се на крају исплатило и њему и клубу.

Матеус Салдања је носио црно-бели дрес само током квалификација за европска такмичења и на шест мечева дао је три гола, а затим обукао дрес Ференцвароша. Бразилац се на крају испоставио као пун погодак, иако је претходна управа могла много више да заради на њему.

Ипак, нису сви странци оправдали очекивања. Јонг-Џун Гох и Жоао Грималдо су плаћени по неколико милиона евра, а испоставили су се као два највећа промашаја у историји клуба. Перуанац је отишао на позајмицу у Ригу, пошто у црно-белом дресу није урадио апсолутно ништа. Корејац се, такође, није доказао, дао је само два гола за вицешампиона Србије, а вишак килограма показује да није највреднији ни на тренинзима.

Леонард Овусу и Кервин Аријага су добили шансу, али је нису искористили, па су зими отишли на позајмице у Сарагосу, односно норвешки Фредрикштад.

Гајас Захид је био један од највећих адута Парног ваљка, али због повреде је пропустио читав пролећни део и делује да је његова мисија у Партизану окончана. Норвежанин је постигао неколико важних голова у шампионској трци претходне сезоне. Уз Салдању и Александра Јовановића, био је константно на високом нивоу.

Нихад Мујакић је имао много успона и падова у дресу Парног ваљка, али игра добро у пролећном делу шампионата и један је од најстандарднијих изабраника Срђана Благојевића.

Дакле, двојица најбољих стрелаца Партизана у овој сезони су странци, али ипак су домаћи играчи дали три гола више од интернационалаца.

Највише голова постигао је Немања Николић, популарни Таки – 11, али га је Благојевић склонио из првог тима. Одмах иза је Ђорђе Јовановић са шест прецизних удараца, али је и њега задесила иста судбина као и Николића – прецртани су од шефа струке до краја сезоне.

Стефан Ковач се често убацује из другог плана и улази у гол шансе – пет пута је затресао мрежу, између осталог и у 175. вечитом дербију на Маракани.

Милан Вукотић углавном улази са клупе, али увек на најбољи начин искористи минутажу – има два гола и три асистенције. Занимљиво је да су дефанзивци Партизана дали чак 10 голова ове сезоне – Михајло Илић и Александар Филиповић по четири, док је некадашњи капитен Светозар Марковић два пута био стрелац.

Партизан је указао поверење великом броју младих играча, а до гола су стигли Јован Милошевић, иначе члан Штутгарта на позајмици, као и бисери црно-белих – Огњен Угрешић и Немања Трифуновић.