Први број Спортског журнала (фр. journal - „дневни, свакидашњи“) изашао је на данашњи дан пре тридесетпет година, уочи Светског првенства у фудбалу које се играло у Италији и на коме је Западна Немачка постала шампион света.
„Деведесете“ су на просторима тадашње Југославије биле какве су биле и у том и таквом окружењу појавио се Спортски журнал. И да се ограничим на то „спортско време“ и на причу која је недовољно и социолошки и феноменолошки истражена, на чињеницу да је историја показала уобичајен смисао за црни хумор, и Југославија је нестала као актуелни светски и европски првак у кошарци, актуелни светски и европски првак у ватерполу, и земља актуелног европског и светског клупског првака у фудбалу. Ратни интермецо обрнуо је животе на главу, али не и духовитост историје - од 1995. до 2000. у скраћеној Југославији спортисти са међународних такмичења доносили су медаљу за медаљом...
Интернет се појавио 1993, почео са експанзијом 1994. године и данас је то што јесте. Википедија се појавила тек после... Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 706.000 на српском.
Ево, да се позовем на Википедију: „...Спортски журнал је спортски дневни лист који се штампа у Београду. Излази сваког дана и доноси информације из фудбала, , одбојке, , , тениса, , и осталих спортова. Штампа се на обично 28, некада 32 стране, од којих су 16 у боји, . Почео је да излази 1990. године, уочи .... Припада медијској кући . Према свим релевантним истраживањима јавног мњења у Србији, Спортски журнал је најтиражнији и најцењенији спортски дневник у земљи. Одликује га велики број информација и извештаја са свих спортских борилишта у Србији, захваљујући широкој и густој дописничкој мрежи...“ Ова информација је из 2007. године, када је Спортски журнал обележавао излажење 6000–ог броја.
Мој „мали“ додатак цитираном делу са Википедије – Спортски журнал се одликује великим бројем информација и извештаја са свих спортских борилишта у Србији.... Европи и свету...
Сасвим је јасно, чак и природно да сваки, али сваки медиј (од штампаних до електронских и да не набрајам даље...) има рубрику „спорт“ у којој се могу сазнати спортске вести, јер без спорта медиј штампани или електронски, једноставно није нити кредибилан, нити конкурентан. Спортски журнал за ових 12.775 дана није само опстајао, већ је и растао. Већ од првог броја прихваћен је код љубитеља спорта „раширених руку“, нудећи читаоцима и сликом (фотографијом) и речју (текстовима) увид у свет спорта.
Дочекати „некога“ или „нешто“ – раширених руку у симболичком смислу израз и гест је великог задовољства и уживања. Није непознато да мотивација чини да направимо први корак, а навике чине да стигнемо до краја – циља. Журнал се и чита „раширених руку“, због свог формата – формата и у техничком и суштинском смислу. Раширене руке су и знак да сте отворени за нове идеје, које и поцртавају кључне вредности спортског новинарства.
У књизи Rејмонда Бојла „Спортско новинарство – Контекст и Проблеми“ су назначени позитивни индикатори квалитета ове гране новинарства: непристраност, објективност, знање о спорту као објекту извештавања, неутралност, ефикасност у препричавању, истраживачко и критичко новинарство које је у служби јавног добра.
Спортски журнал за ових тридесетпет година посвећености јавном добру спорта на глобалном нивоу, српског спорта превасходно и сваког од спортова у мери у којој и сам тај спорт доприноси јавном добру, није само хроничар или известилац, већ и актер који већ виђеном или доживљеном спортском догађају не даје само димензију подсећања, већ и поновног сагледавања. Сусан В. Хандс, прва жена која је извештавала о спорту за „Шарлот Обсервер“ тврдила је да „Резултат продаје новине“, јер људи јутро након великог догађања купују новине да прочитају о ономе што су вече пре једном, а можда и неколико пута погледали на интернет порталима или неким другим платформама.
Не би требало „затварати очи“ пред надирућим трендовима медијске борбе за превласт над темом спорт. Углађен ПР, друштвени медији, који нам одузимају више времена, садржај генерисан вештачком интелигенцијом ... „Велика технологија је сада узела већину прихода од оглашавања, а такође је преузела и већи део наше пажње. Тамо постоји вишак садржаја. Свако може да објави било шта. А.И. је за медије оно што је допинг за спорт. Тешко је видети шта је истина, а шта вештачко, рекао је председник Синдиката данских новинара Тине Јохансен.
Дебата о улози вештачке интелигенције у новинарству често се фокусира на то да ли је она предност или претња. С једне стране, вештачка интелигенција може да обавља сложене задатке као што су транскрипција интервјуа, генерисање статистичких анализа и пружање анализе података у реалном времену. Спортско новинарство је на раскрсници. Са вештачком интелигенцијом и напредном аналитиком које мењају индустрије широм света, спортски медији нису изузетак. Начин на који се утакмице извештавају, анализирају и конзумирају развија се брзим темпом. Садржај генерисан А.И. , предиктивна аналитика и алати за анализу података учинили су информације приступачнијим него икад. Али како се улога технологије у спортском новинарству наставља ширити, може се са разлогом поставити питање: „ Да ли се новинари прилагођавају овим достигнућима или их ова достигнућа замењују ?
Кључ за останак релевантним у ери вештачке интелигенције је адаптација. С друге стране, штампа остаје моћан медиј – посебно када се комбинује са дигиталним иновацијама и другим платформама. Будућност штампаних медија лежи у њиховој способности да се прилагоде и напредују спајајући најбоље од штампаног и дигиталног како би читаоцима понудили јединствена, занимљива искуства. Прихватање вештачке интелигенције као алата, а не посматрање ње као такмичења је кључно. Вештачка интелигенција може да обрађује огромне количине података, али не може да реплицира људску интуицију, креативност или способност да открије и објасни дубље наративе унутар спорта.
Један од најистакнутијих примера утицаја вештачке интелигенције у спортском новинарству је аутоматизовано приповедање. Програми вештачке интелигенције обрађују спортске податке у реалном времену и генеришу тренутне извештаје, омогућавајући медијима да објављују резимее утакмица готово одмах након последњег звиждука. Иако су брзина и ефикасност садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом неоспорни, овим резимеима често недостаје дубина, нијанса и емоционална резонанција који дефинишу приповедање вођено људским деловањем. Будућност медија генерално, вероватно неће бити само о конзумирању садржаја, већ о искуствима везаним за садржај.
Хегел је записао да је јутарња молитва савременог човека читање новина. Омогућава нам да се свакодневно налазимо у нашем историјском свету. Поређење јесте претенциозно, али јутарње читање Спортског журнала у формату какав јесте, омогућава ми да се свакодневно налазим у свом (нашем) великом спортском свету.
Зато ми Спортски журнал представља део свакодневнице. Јер, живимо у свету и околностима, које нису вештачке. Бар, не још увек.
Журнал се чита раширених руку!
СРЕЋАН РОЋЕНДАН!!!
Свим запосленима у Спортском журналу, уредништву, менаџменту медијске куће ПОЛИТИКА новине и магазини, који изузетно подржавају и препознају значај Спортског журнала желим срећан 35. рођендан.
Сваки Рођендан је савршено време за остваривање снова и жеља. Сваки дан је нова прилика за успех. Нека вам успех буде сапутник на сваком кораку вашег даљег трајања.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
