Мијаиловић: Жељко ми рекао да се не плашим

После елиминације Црвене звезде из Супер лиге, романтичари, односно истински љубитељи игре под обручима, прижељкивали су титулу Спартака. Симпатична дворана, амбициозан пројекат, домаћи играчи, сјајан тренер, инфериорна позиција – наклоност неутралног дела публике и те како је била на страни Суботичана. Међутим, ситуација се у неколико дана нагло окренула.

Избацивши ФМП у полуфиналу, јуниори Партизана постали су прави хит у не толико занимљивој завршници КЛС-а. Силом прилика ускочили су у ципеле сениора, учинцима значајно фигурирали у мајсторици и учинили да се при крају јуна, упркос исцрпној сезони, са нестрпљењем ишчекује финале, чији је почетак заказан за сутра (21).

За статус најбољег међу једнакима изборио се Урош Мијаиловић, прозван „Кириленко из Мионице”. Голобради младић, и даље малолетан, постигао је 15 поена, забележио два скока и асистенцију. Ипак, веровали или не, бројке нису главни утисак. Умногоме празну халу „Александар Николић” пробудио је непогрешивошћу са линије слободних бацања (4-4), неустрашивошћу ван линије 6,75 (4-3), протагонизмом у кључним тренуцима, зрелошћу да у изузетној краткој ротацији не испадне због фаулова...

- Нисам очекивао оволику улогу, само сам размишљам да помогнем колико могу. Играли смо паметно и концентрисано 40 минута. Било је треме у почетку, али после тога – као свака друга утакмица, идеш даље и не обазиреш се. Фокус је на терену. Све је после дошло природно – рекао је 17-годишњи бек.

Наравно, није случајност што су баш Мијаиловић, Шекуларац и Даниловић изабрани у друштво одраслих. Прошле сезоне су великим тријумфом над Мегом (95:92) освојили Кадетску лигу Србије и показали да су великани у настајању. Уједно, руководиоци омладинске школе црно-белих очигледно су их научили и да са правим ставом излазе на паркет.

- Одбрана је најбитнија, одатле све креће. То нас је вукло ка отвореним шутевима у нападу и доброј игри током читаве утакмице. Имам самопоуздање, у сваки шут улазим исто. Ако уђе – одлично, ако не – настављам даље – рекао је Урош у стилу прекаљених спортских асова.

Вероватно није свестан шта је урадио, као и колико ће искуство против ФМП-а да му значи у наставку каријере.

- Битно ми је за финале, али и за касније. Ипак, најважније је да смо у финалу, потом онда тренинг данас, утакмица сутра – идемо дан по дан.

Приде, са непуних 18 година добио је прилику да ради са Жељком Обрадовићем. Можда трофејни стратег не води утакмице, али је веома укључен у збивања, што потврђују речи Мијаиловића.

- На полувремену ми је рекао да наставим да верујем у себе и да се не плашим – открио је рецепт за импресиван учинак.

Фасцинантно је и што га није понео хук са трибина, у ситуацији кад би знатно старије колеге „полетеле”.

- Наравно да утиче, али трудим се да играм и не обазирем се толико. Ипак, наравно да значи подршка

Значајна шанса за младе хероје огледа се и у чињеници да Црвена звезда није у финалу. Притисак у вечитом дербију сломио је многе, док је против Спартака креирана атмосфера – „потрудите се, па шта буде, биће“.

- Надам се да ћемо ми да будемо бољи. Морамо да уђемо са истим менталитетом и истом жељом. Ако буде довољно, освојићемо – закључио је Мијаиловић и кући, на спавање, отишао испуњенији него 99.9 одсто становника планете Земље.