Репрезентација Србије без победе 330 дана

Више од деценије су се одбојкашице Србије са свих великих такмичења враћале са медаљама око врата. Иако је дуги низ прекинут још прошле године, наша женска репрезентација је постала симбол континуитета, врхунског квалитета и победничког менталитета. Данас, скоро годину дана од последње победе, тачније 329 дана од тријумфа над Француском у првом колу групне фазе Олимпијских игара у Паризу, у питање је доведен опстанак плавих у Лиги нација.

Српкиње су за сад једина екипа без иједне победе у овогодишњем ВНЛ-у, са учинком 0-8, што их је после две недеље такмичења оставило на последњем месту на табели. Није им пошло за руком ни да искористе предност домаћег терена – иако су играле пред својом публиком у Београду, нису успеле да савладају Пољску, Француску, Немачку и САД у Арени.

Ситуација би била алармантна и за просечну репрезентацију, а нарочито за ону која се до недавно борила за највеће успехе, док и даље носи титулу двоструког узастопног првака и једне од најтрофејнијих европских селекција.

Један од разлога је смена генерација - једном је морала да се деси. Иако се на место успеха вратио трофејни селектор Зоран Терзић, овог пута на располагању уместо оних играчица које су исписивале историју нашег државног тима у златној ери, на располагању има нове, младе играчице. Све су то узданице које и годинама уназад тренирају са светским првакињама, али изгледа да су уигравање, притисак, порази и мањак рутине су учинили своје. Србија више не игра утакмице које сигурно добија – већ оне у којима тражи излаз из кризе.

Међутим, такви се елементи од младих играчица не могу очекивати преко ноћи, а оно што је охрабрујуће јесте борба коју су плаве показале у досадашњим мечевима Лиге нација. Иако осам пораза, чак пет утакмица завршено је у тај-брејку у којем су нијансе пресудиле о победнику и то је оно што враћа сигурност и наду у оваквом тренутку. Неизбежна је и чињеница да током обе недеље у саставу није била Тијана Бошковић, једна од најбољих одбојкашица света, са којом би сигурно сценарио био другачији, а сви верују – и хоће у трећој недељи такмичења у Холандији.

Ипак, ма колико тешка била Лига нација и овакав старт, то је само увод у оно што следи и што је приоритет – Светско првентсво у августу, где Српкиње бране две титуле. Уз Тијанин повратак, очекује се и прикључење и блокера Мина Поповић, што ће несумњиво бити велики плус, да донесе стабилност, снагу и ауторитет какве имају трофејне играчице. Са друге стране, истакао је и селектор Терзић да сматра да ова екипа има перспективу за планетарни шампионат и да ће бити спремна за оно најважније.  

И даље има наде да се сачува статус у елитном такмичењу, што ће плаве сигурно пробати у Апелдору. Иако се резултатски тренутно налазе на најнижој тачки, неизбежно је да екипа има потенцијал за нови почетак. Неопходно је стрпљење, јер без обзира на све, Србија није заборавила како се освајају трофеји, само јој треба времена да поново научи како се побеђује.