Коковић: Хоћемо да будемо самоодржив систем

Играчи Железничара тренирају у Термама Чатеж, у Словенији. Панчевци ће данас против Ное, првака Јерменије, имати прву проверу.

– Први утисци из нове базе су добри, имамо све услове за озбиљан рада. Тражио сам да одемо ван Србије како бисмо били фокусирани на нас саме и како се не бисмо мешали с клубовима из Супер лиге. Ово је идеално место за наставак започетог процеса – каже Радомир Коковић, шеф стручног штаба Дизелке.

Шта очекујете од играча на пет провера?

– Добро је да смо накнадно нашли и петог ривала. Очекујем да оно што радимо на тренинзима применимо на утакмицама. Желимо да будемо препознатљиви у свим фазама игре, да имамо јединствен модел. На тестовима ће се видети колико смо близу или далеко од форме и нивоа на којем бих ја желео да будемо.

Били сте омладинац Црвене звезде, сад у екипи имате неколико играча који су ишли тим путем, колико је важно за младе играче да су клуб попут Железничара?

– Дрес наших највећих клубова је јако „тежак”. Постоје фазе у сазревању младих људи, није свако спреман да буде у Звезди или Партизану тако рано. Неко је спреман са 19, неко може тек кад напуни 25, неко никад. Клубови као што је наш могу да им послуже као одскочна даска или увод и припрема за следећи корак.

Ви сте у јуниорима носили дрес Црвене звезде, а имали сте привилегију да радите и у Партизану. Колико вам је то значило када је реч о притиску и свему што носи ваш посао?

– У млађим категоријама сигурно нисам осећао ту врсту притиска. У Партизану сам био сениорски тренер, очекивања су била велика. Кад сам улазио у тренерски посао, био сам свестан шта ме чека, припремао сам се за то. Већ сам се навикао на све то, пошто радим овај посао одређени временски период и имам искуства.

Довели сте велики број младих играча, један од њих је и Христо Иванов, који је прошао омладинску академију Тотенхема. Јесте ли задовољни новајлијама?

- Ми смо у клубу направили одређену стратегију. Желимо да се посветимо и развијамо младе играче. Профили играча које смо довели у овом прелазном року, су јако задовољавајући. Инсистирао сам на њиховим доласцима, у ближој перспективи могу да буду носиоци наше игре, зашто да не.

Да ли мислите да је то пут којим треба да иде већина клубова у Србији, ако не и сви?

– Супер лига је развојна лига и осим пар клубова којима је најбитнији резултат остали могу да се посвете развоју играча. Овакав модел у Србији је неодржив. Постоје клубови у свету који су направили мало другачију политику, покушавам да будемо слични њима јер уз квалитетан, систематски и методолошки развој можемо потенцијално да дођемо на ниво где ћемо бити самоодржив систем. Не желимо да зависимо, бар не увек, од донација, спонзорстава... То је наш дугорочни циљ.

Колико је тешко из сезоне у сезону поново правити тим и уклапати га у систем или постављати нови модел поново?

– Тешко је, али то је саставни део овог посла. Свестан сам у којој земљи радим, у неким другим је платежна моћ немерљиво већа. С друге стране, клубови у Србији морају да живе од продаје играча и стално условљени тим одласцима и онда се враћамо на почетак процеса. Имали смо Матију Митровића, који се развио у нашем клубу и после годину дана направио значајан трансфер, не само за наш клуб, већ и за српски фудбал – закључио је Коковић.