Томашевић: Научно је доказано да је бављење физичком активношћу најделотворније за очување здравља

У организацији Савеза за рекреацију и фитнес Србије, а под покровитељством Европске Комисије, 23. септембра биће реализован пројекат „Beactive day”.

Овом манифестацијом и у нашој земљи обележиће се Европска недеља спорта, која за циљ има подизање нивоа свести о значају редовне физичке активности у свим сегментима друштва, путем бројних бесплатних догађаја и активности.

- Тог дана у фитнес клубовима биће организован дан отворених врата што значи да ће сви који буду желели да испробају неки од садржаја које ови клубови нуде, моћи то да ураде потпуно бесплатно. Такође на отвореном ће се организовати презентације актуелних фитнес програма, биће приређени бројни догађаји за децу, као и групно вежбање у бројним фирмама за све запослене на радном месту, у школама, на факултетима - објашњава Драган Томашевић, генерални секретар Савеза за рекреацију и фитнес Србије.

Европска недеља спорта установљена је 2015. године од стране Европске комисије и реализује се широм Европе у земљама као што су Португалија, Летонија, Француска, Румунија, Грчка, Северна Македонија, Чешка, Мађарска…

- Научно је доказано да бављење спортом или неком врстом физичке активности је најделотворније у очувању здравља о чему сведоче и најновија истраживања Светске здравствене организације. Према подацима добијеним међу становницима Европске Уније, ако се у просеку буду бавили спортом од 150 до 300 минута недељно, до 2050. године очекује се да ће бити спречено од 11 до 16 милиона незаразних болести, што би довело до уштеде у буџету од чак 16 милијарди евра - истакао је Томашевић.

У Привредној комори Србије почетак „Beactive day“ кампање у нашој земљи обележен је пригодним панелом на коме су презентовани сви бенефити бављења спортом и физичком активношћу у превенцији од незаразних болести.

Међу учесницима је била и н, шеф катедре за Медицину спорта на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

- Најчешћи узроци смрти у Србији су управо хроничне незаразне болести, болести срца и крвних судова, малигни тумори и дијабетес. Према извештају Батута из 2023 године, пораст смртности од дијабетеса се од 2014. године повећао за чак 19 одсто. Посебно брине податак да је 31,3 одсто светске популације није довољно физичлки активно, што је за пет одсто више у односу на 2010. годину. Недовољна физичка активност узрок је између 3,2 и пет милиона смртних случајева годишње. Колики су ефекти бављења физичком активношћу најбоље сведочи податак да уколико би се она на глобалном нивоу умањила за 10 до 25 одсто, били би спречено од 0,5 до 1,3 милиона прераних смрти - рекла је докторка Мажић.

У свету чак 537 милиона људи живи са дијабетесом а до 2030. године тај број ће порасти за више од 100 милиона. У Србији има 800.000 оболелих од дијабетеса, а још око 300.000 не зна да има ово обољење.

Физичка неактивност један је од четири главна узрочника уз лошу исхрану, гојазност и пушење. Међутим, редовно ходање до 30 минута дневно за чак 58 одсто смањује ризик од добијања дијабетеса типа 2, показалу су истраживања.