Ситно баш ситно броје одбојкашице Србије до краја можда и најтежег дела припрема на Златибору. Више због утакмица, такмичарског дела кога су се светске првакиње свакако ужелеле. А календар „каже” после доласка у Србију, следи кратко задржавање, ново паковање па пут Турске и Белека. У плану су пријатељске утакмице са домаћином од 1. до 7. августа први део провера за Светско првенство на Тајланду. Плаве ће у одбрану престола из Х групе, кроз дуеле са Јапаном, Украјином и Камеруном.
Оштре се српске грације за планетарну смотру, иако је генерација нова, мотив је велики као кућа, амбиције исте – да се одбрани злато. Али, као што се увек чује из табора владарки – прва утакмица ја најважнија а онда свака следећа и тако редом...
Ту је и Кина као следећа дестинација, одлазак 13. августа и провере са домаћином, Холандијом, Канадом и Бугарском. И ништа не фали, све је утаначено. А што је најважније – не мањка добре атмосфере у тиму и беспоштедног рада.
Умор је ту, али Рада Перовић и девојке су јаче и од њега!
Управо је 24-годишњи техничар Србије, део терцета уз искуснију Слађану Мирковић и Марију Миљевић, пренела у разговору за Спортски журнал, како се ради, шта је селектор Терзић рекао, о ривалима на Светском првенству и „чувеним” Радиним влоговима.
Како Вам се сада све чини после Лиге нације, у којој сте на крају успеле до опстанка. Тешко и напорно се тренира али се зна и за шта – Светско првенство на Тајланду?
- Као што је селектор Терзић рекао „ми тренирамо да будемо светски шампиони”. Сама та његова реченица мотивише нас још више свакако. Поготову завршетак Лиге нација који смо одиграли доста добро и јесте остварен циљ. Свакако да нам то баш није био циљ, бити на зачељу табеле, па се борити... Али план да се остане у такмичењу је одрађен и завршен. Напорно тренирамо на Златибору, прија нам све ово што нам је омогућено. Стварно јако добро радимо. Свака девојка зна свој посао. Није нам ништа тешко знамо за шта радимо, знамо за шта се спремамо. То је једино битно у овом моменту – истакла је на почетку интервјуа Рада Перовић.
Како изгледа један дан шампионки, ништа се није битно мењало?
- Тренирамо од априла, имамо циклусе од по четири дана. Први дан два тренинга, други дан један, трећи два, па слободан дан. Тако је већ четири месеца. Сада је за нијансу другачије, али ритам је исти - три дана па дан паузе. Мало је појачан интензитет доста теретане радимо са Вањом Банковићем. Што се тог дела тиче напорније је, трајало је такмичење, није било ни много простора да се убаци још који тренинг. Јутарњи тренинг најкраће је трајао два и по сата, углавном су то три. Теретана и лопта, подељене смо у две групе где се смењујемо. Мало одмора после тренинга, потом око 18 или 19 часова други тренинг. Ако је добро, ставља се тачка када је планирамо, ако није, нема краја – смеје се Перовићева, влада добро расположење у тиму.
СЈАЈНА АТМОСФЕРА КАО ВОДИЉА
То је здрава конкуренција, ту сујете нема - само поштовања и задатака које је пред њих ставио селектор Терзић. И сама Перовићева признаје да је атмосфера сјајна:
- Одлично се слажемо и на терену и ван њега. Старије играчице, девојке са дужим стажом су ту да нас увек подрже, похвале. Трудимо се да све буде на месту, да ништа не мањка међу нама. Зато одлично и функционишемо и срећна сам због тога.
ДА КУЦНЕМ У ДРВО, СВЕ СМО ЗДРАВЕ
Вас 18 је на припремама, циклусу који је по правилу најтежи. Има ли повреда, какво је здравље?
- Нема ништа. Хвала Богу све смо здраве да куцнем у дрво! Има ситних упала али то је нормално.
Контролне утакмице у Турској, потом у Кини, долазе у правом тренутку, да се уђе у такмичарски ритам али и као одлична увертира за шампионат?
- Свакако да ће за нас ће то бити сјајан увод пред Светско првенство поготову та Кина. То ће бити и врхунац припрема и форме, за сваку од 14 или 16 девојака колико буде ишло. Пре тога провере са Турском. Испале су из Лиге нација, али верујем да је то био само кикс. И њима ће после паузе ови мечеви значити, сигурна сам.
Ривали у групи Јапан, Украјина и Камерун, да ли је лака, да ли су ривали по мери?
- Не можемо да да уђемо ни у један меч са паролом „лако ћемо”. Сваког ривала морамо да респектујемо максимално. Стоје два светска злата иза нас - не смемо да направимо кикс поготову у ранијим фазама, о каснијим када почну мечеви за пласман и да не говорим. Надам се да ћемо почевши од групе добро играти и на крају остварити амбиције. Од почетка припрема знали смо да се припремамо за Светско. И све време радимо за то. Можда је у неку руку и ВНЛ испаштао, мало смо људима покидали живце. Сва срећа на крају се све добро завршило.
Које екипе ће бити претенденти за врх и одличја?
- Свакако Италија, олимпијски шампион. Србија-наравно. Не могу да кажем да нисмо јер прошлост говори за нас али и завршница ВНЛ. Да смо за нијансу боље одиграли, нашли бисмо се на финалном турниру. Има неколико репрезентација, Бразил, Пољска, Турска, има доста квалитетан тим. Јапан свакако.
Србија на највећој планетарној смотри, очекивања?
- Надам се да можемо да прикажемо пре свега добру одбојку онда и да освојимо неко одличје, да се настави низ.
Притиска има или?
- Када је Терзић изговорио реченицу коју сам споменула на почетку разговора, виделе смо у његовим очима и понашању на тренинзима да он верује у нас и стварно верује да можемо да будемо светски шампиони. Нема везе што је екипа буквално 50 одсто промењена ако не и више. Што се мене тиче, нема притиска. Штавише је изазов, волим изазове. Верујем да и остале девојке тако размишљају и да је код свих позитивна трема присутна. Свака верује сто одсто у ону другу играчицу, у тим. И зато смо ту где јесмо. Тимски дух ће нас водити – како је и почела, у истом тону, ведром и са много оптимизма завршила је Рада Перовић, „30” у дресу Србије, дама којој ће ако седне у авион за Тајланд, Светско првенство као и већини „млађарије” у тиму бити премијерно.
„НИШТА, ХАЈМО НА КАФУ...”
Да је одличан штимунг и на релацији стручни штаб-девојке јесте и те како. Да су дани дуги и напорни јесу, али има и оних који се памте, који дају посебан тон већ добрим вибрацијама?
- Не знам да ли смем да причам о томе – застала је Рада, и препричала симпатичну сцену:
- Неколико девојака се пожалило на упалу. И тренинг је трајао, пролазило је време већ сат и по. Кад је Терзић прозборио „Ништа, хајмо на кафу онда”. Знало је да се деси али ретко, било је неколико пута. Нисмо се надале да ће бити такав епилог, пријатно смо се изненадиле. Ето, отишле смо на кафу коју смо, према речима селектора, заслужиле.
ОД ВЛОГОВА ДО ПОДКАСТА, МОЖДА КАД ЗАВРШИМ КАРИЈЕРУ
Навелико се прича о Вашим влоговима, с нестрпљењем се очекују нови?
- Нисам очекивала да ће тако да одјекну, кренула сам из чисте шале још док сам била у Италији, када ухватим време, кад се сетим. Искрено, нисам у томе, али видим да људи воле да виде како проводимо време, шта ми то радимо, стижу поруке, коментари на Инстаграму, „снимај, снимај”. Кад могу, хоћу. Али није ми то приоритет овде! Драго ми је да су коментари позитивни, да и остале девојке хоће да учествују, да причају. Већ имамо гомилу материјала.
Од влога до Радиног подкаста?
- Не верујем. Можда када завршим каријеру па да се бацим на то. Сада је битна само одбојка!


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.