Црно-бела 35. титула у низу - Стојић: Успели смо да превазиђемо кризе

Од првих победа 1990, па све до данас, низ шампионских титула није прекинут чак ни кад је било тешко, кад су „спољашње воде” прелиле праг и запретиле да потопе клуб. Али чамац није стао, јер у Партизану веслају људи који знају шта значи рад, посвећеност и дисциплина. Као што је некада веслао Никола Стојић, дугогодишњи репрезентативац и једно од највећих имена српског веслања, тако данас млади спортисти овог клуба настављају у истом правцу – снажно, упорно, без устука и с истим жаром. Кад титула шампиона државе стоји у црно-белим витринама 35. годину заредом, а посаде поносно предводе Србију ка Светском првенству у Шангају, питање више није како се стиже до врха, већ како се тамо опстаје деценијама.

ВК Партизан власник је најдуже победничке серије у историји српског спорта будући да је 35. пут узастопни шампион државе. Како су црно-бели постали непобедиви?

- Низ је кренуо 1990. на тадашњем Првенству Србије у бившој Југославији и у сениорској конкуренцији траје још увек. Преданост спорту, високи стандарди у раду и стручан рад у клубу на свим нивоима омогућава нам да будемо овако успешни. Желим да истакнем да су наши спортисти у овом периоду у сениорској конкуренцији освојили три злата и још десетак сребрних и бронзаних медаља на европским првенствима, златну, две сребрне и две бронзане медаље на светским првенствима и да наши спортисти редовно чине окосницу олимпијског тима на свим играма од Сиднеја 2000. до Париза 2024. године. Осим тога, успешни смо и у јуниорској и кадетској конкуренцији где су наши спортисти, такође, освајали европска и светска првенства – рекао је Никола Стојић у разговору за Спортски журнал.

Током четири деценије доминације, да ли је било тренутака кад сте осетили да би серија могла да се прекине?

- Никада нам није био императив постављање оваквог рекорда, нити смо се ми бавили овим бројкама. Кад у клубу тренирају најбољи сениори који су и окосница веслачке репрезентације Србије онда ту нема места било каквом страху. Наши циљеви и планови на вишем нивоу нам омогућавају да будемо овако успешни и непобедиви. Пре пет година клуб је почео мало да посустаје, „спољашњи непријатељ” је све чинио да нас тотално дестабилизује како Партизан не би био више толико доминантан, али смо у клубу направили неке корените промене. Успоставили смо опет систем вредности где је спортски резултат постао приоритет и тако превазишли ту благу кризу, у којој смо такође били прваци државе, али је будућност била угрожена.

У генералном пласману ВК Партизан има 85 бодова, више него Графичар и Црвена звезда заједно. Како објашњавате ту велику бодовну разлику?

- Потрудили смо се да тријумфујемо у што више дисциплина које су у систему бодовања, тако да смо златне медаље освојили у шест од укупно десет дисциплина. Поменути бодови ништа не значе, јер систем није добар и треба га променити иако нама одговара. Осим посада које побеђују углавном смо имали и друге посаде у тим дисциплинама које су доносиле додатне бодове. Мислим да је систем бодовања лош зато што се бодују по две посаде из сваког клуба, уместо по једна. Клубови који имају мањи број чланова су у подређеном положају јер углавном долазе из мањих средина, али исто тако су подржали да се овај систем бодовања настави и ове године.

Колико је тешко одбранити титулу кад је више не браните од других, већ од себе и сопствених стандарда?

- Не живи се од старе славе, тако да чим прође једно такмичење окрећемо се следећем и на тај начин покушавамо да одржавамо квалитет рада и спремности наших спортиста. Понекад је проблем тај што нису сви спремни да тренирају и живе као врхунски спортисти, али ни то нас не ремети. Важно ми је да нагласим да уз велику подршку, коју смо имали до сада, а надам се и убудуће, од управе клуба, председника клуба и још неколико искрених Партизановаца, неће нам бити тешко да наставимо у истом ритму.

Како нове генерације доживљавају овако дугу серију успеха – као мотивацију или притисак да не смеју да буду они који ће је прекинути?

- Свуда има оних којима је то тешко и не могу да испрате, али наш посао је да пробамо да извучемо максимум из сваког спортисте. Неки освоје златну медаљу на светском купу као Николај и Мартин или златну медаљу на европском првенству као Јована, а некима је и златна медаља на првенству Србије подједнако важна.

Пред ВК Партизан је наступ на Светском првенству у Шангају у септембру. Колико је то такмичење важно за клуб, али и за српско веслање у целини?

- Светско првенство у Шангају је најважније такмичење у години. Нашу земљу ће представљати две најбоље српске посаде које имамо и обе су из ВК Партизан: женски двојац у саставу Јована Арсић и Елена Орјабинскаја (четврто место на ЕП 2025) и мушки дубл скул Мартин Мачковић и Николај Пименов (прво место на светском купу и пето место на ЕП 2025). Иако се тамо представља наша земља, наступ је веома битан и за наш клуб. Увек са поносом истичемо резултате са највећих такмичења које остварују наши спортисти. Резултати су, такође, битни и за српско веслање и промоцију нашег спорта, превасходно међу младима.