Николић: Много лоших одлука

Без обзира што је изостао жељени резултат, мада према виђеном у финишу утакмице Чарапани треба да буду задовољни бодом, ко год је дошао на трибине крушевачког храма – није се покајао. Сведоче о томе бројни аплаузи, а лепих акција, уз фанатичну борбу, није мањкало. На крају, виђена су и четири гола, а дефанзивац Напретка Немања Ђековић разгалио је срца навијача. Млади штопер евидентно поседује и врхунски офанзивни потенцијал и питање је да ли ће Крушевљани успети да га задрже, јер већ дуже време постоји велико интересовање бројних клубова...

- Знали смо да су прекиди наша највећа шанса, испоставило се да јесу наше најјаче „оружје”. Какве су Ђековићеве могућности, општепознато је. Имали смо, међутим, много лоших одлука, поготово у транзицији у првом полувремену, са погрешним решењима у нападу, у завршној трећини. Морало је то много боље. Што се тиче другог полувремена, уласком Адема Љајића, не знам да ли су се моји играчи уплашили, тек за 180 степени другачија екипа – разочарано је констатовао шеф струке Напретка Милан Николић.

Питање је какав би развој догађаја био да су домаћини  искористили још неку од шанси у првом делу утакмице. Понели су у друго полувреме „капитал” од самог једног гола и није то било довољно за победу против европског Новог Пазара, који се размахао на терену у наставку.

- Огромна осцилације биле су између првог и другог полувремена, у последњих 10 минута смо се борили за бод. Не волим такав фудбал и није то оно што желим. Евидентно је да ћемо морати да поправимо доста тога. Играчи који улазе са клупе морају много више да пруже. Чињеница је да смо имали проблема, „бонус” Дробњак је добио црвени картон против Чукаричког, Мајдевац је изашао из повреде и осетио умор, па смо морали да га мењамо. У сваком случају, желим исти интензитет током свих 90 минута – јасан је Николић.

Евидентно је да амбициозни стручњак има високе стандарде, а његова фудбалска филозофија допада се и навијачима. Задовољне су Напреткове присталице и што је у овој сезони у екипи велики број домаћих играча. А, под Багдалом се у домаће рачунају поникли у клубу, да су из Крушевца, односно Расинског округа. Међу стартерима су били Балевић, Крстић, Ђековић и Мајдевац, а појавили су се потом на терену и Лабан, Милетић и Маринковић, док су на клупи остали Михајловић, Скочајић  и Гајић. Са толико играча из сопствене школе, ретко ко се може похвалити.

Решени су Крушевљани да раде у корист домаћег фудбала и на афирмацији српских играча и принципијелно не желе да ангажују фудбалере из иностранства, међу које не убрајају оне из бивших југословенских република. Мада, у јеку инвазије странаца, којих је све више на суперлигашкој сцени, то може бити и мач са две оштрице...