Петар Крсмановић. Блокер селекције Србије који припада старијој гарди, броји већ 35 лета. Али у гласу аса Орлова провејава та жеља, мотив и енергија које је имао свих претходних година. Да управо искуством и заједно са Божидаром Вучићевићем, „новим” на списку селектора Георгеа Крецуа, баш помогне плавима на Светском првенству на Филипинима од од 12. до 28. септембра!
Расположен је ведета у дресу са бројем 7 плавих. Радио је и тренирао, док су његови саиграчи водили борбе у Лиги нација. Од почетка и договора са румунским стручњаком до тренутка када ће данас поново уђе у дворану са неким новим а неким и старим лицима.
Како се осећа, шта очекује од Светског и од Србије на Филипинима, у разговору за Спортски журнал, Петар Крсмановић је искрено причао.
На списку за СП и Ваше име, новина али и не, какав је био договор са селектором Крецуом?
- Имао сам одмор од три месеца, стварно ми је био потребан поготову после 10 година играња и Лиге нација, светског, европског, прошле године Игара у Паризу. Први пут сам добио три месеца слободно за Лигу нација. Звао ме је селектор и за ВНЛ али смо се договорили да се одморим. Разумео ме је у потпуности а мени је пријало. Боже здравља - враћам се јачи него икад!
Какав се Петар враћа у тим, шта можемо да очекујемо од Вас, ту су и млади испратили сте њихове партије?
- Гледао сам, има свеже крви што се каже. Ипак, фали мало квалитета. Добро прва је година, микс и смена генерације не скроз, али добрим делом. Надам се да ћу моћи да им помогнем у сваком смислу и на терену, где год буде требало. Да пробамо да се скупимо, будемо што бољи и такви изађемо из припрема за Светско. А на турниру, да пробамо да будемо изненађење! Објективно, нико у нас не полаже наде да уђемо у најбољих осам. А ја верујем да можемо у четвртфинале. Имамо право да сањамо, да у то верујемо! Биће јаки ривали. Прво групу да прођемо после осмина финала.. Ипак, не можемо да гледамо само противнике, треба прво себе. С друге стране, треба бити реалан. Са нас неколико старијих који смо прошли најјаче лиге света зашто да се не надамо. Битно је да се врате Перић и Кујунџић, дуго су имали проблема с раменом. Надам се да ће са њима све бити као треба. После тога да се жртвујемо у сваком смислу и да играмо за сваки поен, бод.
На чему градите толики оптимизам?
- Да га немам, искрен да будем, не бих ни био ту. Нема ту сада Ковачевића, Подрашчанина, Атанасијевића, светских звезда. Али нема везе, опет су ту Лубурић који игра одлично, Марко Ивовић МВП Купа Русије, Јововић дугогодишњи играч. Такође, селектор Крецу је препознао, и није преузео репрезентацију тек тако. Има план да уради нешто са њом. И његова енергија је изузетно важна, бори се и то оставља утисак и мени док сам гледао мечеве. Нема везе, поновићу и играчима и да не прођемо групу, да ми будемо на терену прави, да се поносимо што носимо грб и заставу на дресу и да жаргонски речено, гинемо за сваку лопту. И да испаднемо из групе, ићи ћемо уздигнута чела.
ПОРУКА КРЕЦУА – ДОЂИ И ПОМОЗИ
Шта Вам је конкретно рекао Крецу, који је Ваш задатак, искусни сте и значите тиму?
- Рекао ми је, заправо питао да ли желиш да помогнеш. Помози нам како год можеш, значиће. Признајем, не могу од речи до речи али ово је била суштина.
Како сте се осећали док сте гледали Србију у Лиги нација?
- Било ми је тешко. Прва утакмица трећег викенда Лиге нација са Италијом где је ривал показао да је класа. Али било ми ја баш мучно, ту смо негде, па нисмо… Губимо на неке техничке ствари мада смо се борили. Поразило ме је баш то, резултат и сетови на 15, 14… И раније смо губили и добијали од Азура. Нисмо толико баш, иако су они светски прваци. Али Украјина и Канада су нам дали ветар у леђа, са Словенијом - показали смо да можемо да играмо на нивоу.
Колико сте радили, када сте почели са тренинзима за Светско?
- Радио сам од почетка јуна. Тада сам и рекао Крецуу да може рачуна на мене на Светском, поштовао сам режим рада. Сваки дан сам тренирао на Кошутњаку некад једном некад два пута дневно са кондиционим тренером селекције Матијасом Киоћиом. Тренирао је и Божидар Вучићевић и неколико младих момака. Надам се да ћу да их стигнем када се врате са одмора, да ћу да будем ту негде са формом. Хахаха.
Шлагворт, како је Вучићевић?
- Седам дана смо нас двојица тренирали, посвећен је максимално и драго ми је због тога, да је ту, оран и жељан да помогне за планетарни шампионат. Сигуран сам да хоће и може.
Пре одласка очекују вас пријатељски мечеви у Француској и Пољској, сјајно за припрему а после „сувих” тренинга ?
- На Меморијалном турниру „Јиржи Вагнер”смо чест гост, три или четири године. Пре тога одмерићемо снаге у Кану са Француском. Има ли боље провере него са олимпијским шампионом?! Потом селекције из врха ФИВБ листе Бразил, Пољска и Аргентина у Кракову. Да смо бирали, боље провере не бисмо добили.
КАД БУДЕМ ВИДЕО, ЈАВИЋУ ВАМ…
Да ли ће Вам бити чудно када уђете у салу, нема Атанасијевића, Ковачевића, Подрашчанина.., ту су млађи играчи, делите терен са њима?
- Не знам да ли ће да буде чудно. Од појединих сам старији по 14, 15 година. Не знам… Кад будем видео, јавићу Вам.
Ривали на шампионату Света?
- И Чешка, Кина озбиљне репрезентације. Бразил и њихова смена генерација, али то је земља одбојке. Играли смо толико пута са њима, знам како функционише. Рођени су с лоптом. Кроз историју последњих 30 година су неумољиви, сваке године добри. Али, става сам да можемо да се носимо са њима.
Која би била Ваша порука екипи, шта бисте волели да видите у терену од тима, да се деси на најјачем ФИВБ такмичењу?
- Само да пратимо речи селектора, прошао је много тога, водио успешно Словенију, клубове такође. Када уђемо у салу да приватне ствари оставимо по страни и будемо фокусирани само на лопту. Да будемо као војници. Немамо неке мађионичаре да се не лажемо, немамо три или четири звери од играча који одскачу. Имамо ми врхунске играче али не једног или двојицу да се ослони цела екипа на њих, да они дају 80 одсто а ми да им помажемо. Зато сам и поменуо реч војници. Не играмо за клуб и новац, играмо из срца, то треба сваки играч да схвати и понаша се у складу са тим.
БОЛИ БЕОГРАД И ПРАЗНА „АРЕНА”
Желео је Петар да дода у интервјуу, нешто што и њега самог „пече”, а био је подршка играчима на другом турниру ВНЛ у „Арени”.
- Много ме је заболео мали одзив у Београду. Искрено нисам могао да верујем. Објективне околности, врућине, протести, знао сам да неће бити 20 хиљада. Али онако мало публике?!” Баш сам тужан иако нисам био на терену, да јесам вероватно би ми било још горе. И за девојке које су успесима испред нас је било коректно, мада је могло више. За нас срамотно. Не знам зашто и шта се дешава са људима. Нема резултата у реду, али подржите момке, боре се! Нису фудбалери, кошаркаши можда ни тај ниво, али није се играла бетон лига, него Лига нација! Нису то заслужили.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
