Почетна / Ватерполо / Репрезентација

ЕКСКЛУЗИВНО - Стевановић: На моменте смо били превише горди

Селектор Србије Урош Стевановић анализрао урађено у Сингапуру уз поглед на будућност
ФОТО: EПА

Светско првенство у Сингапуру отишло је у прошлост. Архиврано је из угла љубитеља ватерпола, али и самих играча.

Делфини су се после два месеца напорног рада, вратили кући као четврти на свету. Биће места за анализу урађеног у наредном периоду, како би се што боље припремили за Европско првенство у Београду наредне године.

Српска јавност није очекивала неславан крај на планетарном шампионату, као ни струка. Две утакмице не одлучују будућност, али носе у себи потребу да се исправе грешке.

По повратку из Сингапура, селектор Србије Урош Стевановић био је распололожен да за Спортски журнал истакне прве утиске свега урађеног у претходном периоду, као и онога што очекује Делфине у будућности.

Стављена је тачка Светско првенство у Сингапуру и два месеца рада. Шта себи највише замерате после свега, а где видите искорак у односу на раније?

- Увек смо истицали заједништво, фамилијаран приступ, као и дељење свега. Лепог и мање лепог. Сходно томе бих Светско првенство у Сингапуру подвукао у том смеру. Дакле, све што сам замерио играчима, замерам и себи. Неке ствари сам рекао јавно, а нешто је било само за свлачионицу. Заједно смо били у олимпијском злату, заједно ћемо бити и после Сингапура. Наше затворене анализе довешће нас до индивидуализације кривице, али за јавност колектив увек дели добро и лоше. Морам да истакнем да је иза нас Светско првенство на којем смо завршили на четвртом месту, нисмо испали у осмини или четвртфиналу, као што је знало да се дешава. Меч за бронзу је апсолутно за критику, не бежимо од ње. Укупни утисак мора да се гради на читавом шампионату, не само на једном мечу. Србија је четврта на свету, пропустила је велику шансу да освоји медаљу. Такве шансе се не пропуштају – каже Урош Стевановић, селектор Србије, на почетку интервјуа за Спортски журнал.

Србија је на планетарни шампионат дошла с циљем да освоји злато. Шта је по вама главни узрок да је оно изостало?

- Србија је дошла с циљем да забележи што бољи пласман. Ипак, имамо велику обавезу према српском ватерполу и Србији генерално. Увек ћемо се борити за шампионско постоље. Из те обавезе, која је уткана у српски ватерполо и спорт, долазе велика разочарања односно велике радости. Ипак, морамо увек да будемо с обе ноге на земљи. У Сингапуру је било момената кад смо били превише горди, а то никад није добро. Утакмица са Грчком је прошла као да нисмо дошли на базен, што је недопустиво. Сигуран сам да се овако нешто више неће поновити, јер није ни својствено овим момцима ни српском ватерполу.

НЕ ГЛЕДАМ ГОДИНЕ

Србија је на овом турниру била међу најстаријим екипама. Делфини су добили Мартиновића као подлогу за будућност. Да ли се у наредном периоду може очекивати да репрезентација буде додатно подмлађена?

- У ватерполу важи стара спортска флоскула, да не играју године, већ квалитет. Наравно да је шанса млађима услов за дуговечност добрих резултата. Сви ће добити шансу, али предуслов је да видим квалитет код сваког кандидата за капицу Србије. Године не гледам, већ само базен и рад. Мартиновић је показао да заслужује шансу, а верујем да ће на будућим списковима бити још играча – закључио је Стевановић.

Делфини су имали добре резултате у групној фази. Екипа је играла као целина. Како оцењујете прву фазу турнира?

- Прва фаза је била онаква како смо и желели. Полако смо се дизали, чекали утакмице за пласман. Група увек служи за улазак у топ форму пред борбу за медаље. Сматрам да је тај план испуњен али дошло је до пада у приступу и жељи против Грка. Кад је таква цела слика, изгледа лошије него што јесте.

Кад се погледају сусрети у нокаут фази, уочавамо четири различите утакмице.  Где видите суштинске проблеме.  Да ли је темпирање форме било у правом моменту?

- Форма је темпирана баш како смо желели. Ту није било пропуста. Нисмо против Грка дали свој максимум, а они су нас надиграли. С друге стране, дефанзивно је против Мађарске изгледало јако лоше. Индивидуално смо искакали, правили грешке које су онда имале одраз на читав колектив. Мађари су то умели да кажњавају. На крају смо дошли до рукометног резултата који нас је коштао финала.

Мађарска је пронашла решење за нашу игру – агресиван ватерполо, који посебно отежава изградњу напада. Можда се поставља питање – где смо и колико далеко од северних комшија у овом тренутку?

- Није Мађарска пронашла решење за нашу игру. Постигли смо 18 голова. Друга је дефиниција. Нисмо пронашли дефанзивно решење за мађарску игру. То је суштина. Нисмо далеко од Мађарске, као ни што ниједна репрезентација на свету не одскаче нити је далеко од осталих пет или шест кандидата за медаље. Конкуренција је жестока, што се види на сваком такмичењу.

Под лупом су били голмани, који се после групне фазе нису много прославили. Наравно, не може се у њих упирати прстом, посебно јер је одбрана сносила свој део одговорности. Колико сте задовољни избором чувара мреже и да ли видите простор за промену на голу у наредном периоду?

- Филиповић је на Олимпијским играма показао да заслужује статус првог голмана, а то је потврдио током клупске сезоне. Мишовић је имао статус другог, али у Сингапуру за то место се изборио Добожанов. Уз њих тројицу, ту је млади Глушац који је наша будућност. Верујем да ће бити још кандидата током сезоне.

Нова правила су ступила на снагу у ватерполу. Какви су први утисци? 

- Пливај и шутирај. Тактика је производ нових правила, али прилагођавамо се. Добили смо сигурно десетак напада више по мечу, самим тим више шутева и голова. Сматрам да ће тврде утакмице на мали број голова у будућности бити велика реткост. Није тајна да овакав стил ватерпола највише одговара Мађарској, као и да су зато њихови представници у светском ватерполу били најгласнији у доношењу нових правила. Србија је земља ватерпола и уме да се прилагођава. Наћи ћемо начин да у новом ватерполу будемо освајачи медаља.

Иако су Олимпијске игре увек циљ, мора се обратити пажња и на друге турнире. Сигурно да је екипа свесна тога, али остала такмичења служе само као успутне станице. Сматрате ли да је потребно да се крене у неки континуитет резултата и на другим такмичењима?

- Прво, не постоји селекција такмичења код нас. На сваком хоћемо медаљу. Трудимо да то буде најсјајнија. Исто тако размишљају: Мађари, Грци, Шпанци, Италијани, Црногорци, Американци, Хрвати… Нисмо једини. Зато су глад, фокусираност, много важни. Без обзира на претходни учинак на сваки турнир мора да се уђе с пуно глади и жеље. Нама је то недостајало против Грка, донекле против Мађара, али само донекле. Нисмо били спремни да искористимо сваку ситницу у нашу корист а противник јесте. Ту је направљена разлика. Увек ће тако бити у дуелима ових шест, седам репрезентација које су светски врх.

НЕМА ЖРТВОВАЊА РЕЗУЛТАТА

Може се рећи да је Србија у наредном периоду на великом испиту. Да ли унутар савеза постоји систем који ће спремно дочекати наредна три велика турнира и ка чему ће се тежити – освајању злата, или жртвовању резултата зарад изградње репрезентације за 2028?

- Нема жртвовања резултата у српском ватерполу. Свако такмичење је важно, свако је борба за статус у ватерполо свету. Зато имамо толико медаља деценијама уназад. Систем постоји, спроводимо га, трудимо да се да његову оправданост покажемо кроз медаље.

У ВРХУ СМО СВЕТСКОГ ВАТЕРПОЛА

Србија је на СП, за разлику од 2022. године, одиграла најбоље, без обзира на последња два меча. Гледајући кроз призму приступа према самој игри.  Екипа је много напредовала после Париза. Делује да је, заправо, много више могла да парира противницима него на вашем самом почетку.

- Ваше питање и констатација управо садрже главне аргументе анализе за последњих три године нашег А тима. Да, напредовали смо. Имамо базу играча који ће да трају. Имамо квалитет. У самом смо врху светског ватерпола. Зато кажем да Сингапур није за очајавање. Напротив, знамо где смо погрешили али са такмичења се враћамо као четврти на свету. Верујем да ће утакмица с Грчком оставити траг на играчима, траг који ће им помоћи да никада више не видимо такву Србију.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.