Браћа Барна - ваздух и вода

У Суботици, два брата Андреј и Филип Барна од малих ногу сањају велике снове. Један је стремио да буде најбржи у води, други да контролише игру на паркету. Синови Роберта и Дијане – отац је некадашњи атлетичар, а мајка бивша атлетичарка, док су њих двојица спорт наследили као начин живота, сваки кренувши својом, посебном стазом.

Андреј, старији брат, рођен 1998. године, није увек волео воду. Заправо, постојала је фаза кад је више размишљао да игра ватерполо, само да не мора да плива „бесмислено” дуж стазе. Међутим, кад је случајно погледао трку Милорада Чавића из Пекинга, решио је да проба још једном – овог пута озбиљно. Са 18 година већ је рушио јуниорски државни рекорд на 50 метара слободно, оборивши управо Чавићев резултат који је био светиња у српском пливању.

Међутим, 2019. године долази препрека коју није могао да преплива – тумор бубрега. За младића који је већ био на корак од озбиљне међународне каријере, то је био велики ударац. Ипак, уместо да потоне, Андреј се вратио јачи. После операције, само неколико месеци касније, већ је тренирао у базену. На универзитету Лујвил у САД завршава програмирање, тренира свакодневно и бива проглашен за једног од најистрајнијих спортиста у историји те школе. Добија надимак „Српски делфин” и то не зато што брзо плива, већ зато што се не предаје, чак и кад све изгледа изгубљено.

На Олимпијским играма у Токију 2021. године, Андреј постаје први Србин који је 100 метара слободно испливао испод 48 секунди – 47,94. Био је девети на свету, за милисекунду ван финала, али са осећајем да је дотакао бесмртност. У јулу 2024, на Европском првенству у Београду, домаћем базену, уз врисак публике, узима бронзу на истој деоници – 47,66. Међутим, као шлаг на торту, са штафетом 4×100 метара слободно узима злато за Србију – први пут у историји српског пливања. У јулу ове године, српски пливач поставља нови државни рекорд на 50 метара на Првенству Србије – 21,52 секунде, што је био четврти најбржи резултат на свету ове сезоне.

На тек завршеном Светском првенству у Сингапуру, Андреј Барна је пружио изванредне трке. Можда није било одличја око врата, али овај резултат никако не треба потценити јер је то доказ да припада светској класи у једној од најдоминантнијих дисциплина.

Његов млађи брат од почетка је имао другачију везу са спортом. Док је Андреј правио таласе у базену, Филип је лоптом правио мајсторију. Као бек-крило Спартака из Суботице, врло рано је показао да поседује „оно нешто” – игру која се осећа у ваздуху.

У сезони 2023/24 Филип води Спартак до највећег успеха у новијој историји – директног пласмана у Јадранску лигу. У финалу АБА 2 лиге бива проглашен за најкориснијег играча, са више од 17 поена по утакмици, тројкама кад највише треба, луцидним асистенцијама и оним погледом који говори „ништа није готово док ја то не кажем”.

То је прича о браћи Барна. О води и ваздуху, базену и паркету, о сновима који су кренули из Суботице и још увек расту јер границе за ова два младића не постоје.