Првенство света у атлетици, највеће такмичење ове године не само у краљици спортова, одржаће се од 13. до 21. септембра у Токију. Србија ће, по свему судећи, имати шесторо представника. Једини мушкарац је бацач кугле Армин Синанчевић. Девојке су бројније: Ивана Шпановић (скок удаљ и троскок), Адриана Вилагош (бацање копља), Ангелина Топић (скок увис), Милица Гардашевић (скок удаљ), и Марија Вученовић (бацање копља). Коначни рок истиче 24. августа, али тешко да ће им се неко придружити.
Национални шампионати завршени су протеклог викенда. Услов за одлазак у Јапан може да се обезбеди или испуњавањем норме, или на основу пласмана у одређену квоту такмичара.
Овај други услов је много битнији многима, јер су норме толико јаке да их је у већини дисциплина испунило по неколико такмичара. Остали рачунају на рангирање. Оно се обезбеђује тако што се рачуна пет најбољих такмичења по пласману и резултату. Не носе надметања исти скор, зависи од нивоа. Битна су првенства држава, где победник осваја 100 бодова на основу пласмана плус на резултат. Да би био јаснији значај домаћих шампионата рећи ћемо и да је Првенство Балкана доносило идентичан број поена за пласмане, а учествују репрезентативци 22 федерације.
Читаоцима Журнала познато је да се Ивана Шпановић, светска првакиња у скоку удаљ из Будимпеште 2023. националним рекордом на отвореном 7,14 м није такмичила десет месеци, због повреде Ахилове тетиве (због које се није пласирала у финале Олимпијских игара у Паризу). Пропустила је и зимски део сезоне. На пролеће је одлучено да убаци троскок у тренинг. Разлог је био то што није смела да ради доста битних вежби како не би иритирала Ахилову тетиву десне ноге (лева јој је одразна), па је ово била квалитетна алтернатива.
У новој дисциплини све се боље сналазила. Дошло је до Коперниканског обрта и сад је извесније да ће се у Земљи излазећег сунца такмичити у троскоку, а скок удаљ је под упитником. Кад год би се ове сезоне окренула главној дисциплини долазило је до неког проблема. У Јуџину на Дијамантској лиги скочила је 5. јула удаљ 6,52 метра. Потом је из опреза пропустила митинг у Мадриду. Кад је 27. јула, дан после победе у троскоку требало да скаче удаљ у Волосу (Грчка), имала је здравствених проблема. На Првенству Србије ветар је дувао у груди 2,3 метра у секунди. При тим условима остварила је даљину од 6,57 метара и освојила другу златну медаљу. Апсурдно је да дама која је у каријери летела до 7,24 м (на ЕП у дворани 2017), има иза свог имена тако скроман резултат. Пошто брани титулу првакиње света капије Токија су јој широм отворене, али је до ње одлука да ли ће учествовати. Има још два митинга после којих ће пресећи.
Што се троскока тиче, он је потпуно изашао из сенке даља. Да није имала ветар у леђа од 2,6 м/с у Краљеву (резултати се признају до +2,0 м/с), са 14,43 метра била би друга у Европи. Овако је с регуларних 14,15 м као 22. на планетарној ранг листи, а места у Земљи излазећег сунца има за 36 девојака. Норму од 14,55 има њих пет само на свим меридијанима.
У скоку удаљ норма је 6,86 метара. Вицешампионка Србије из Краљева (6,49 м) Милица Гардашевић је ове сезоне 27. на планети са 6,75 м.
Двојац имамо и у бацању копља. Квалификациони период за дисциплине у којима имамо представнике траје од 1. августа 2024. до 24. августа ове године. Адриана Вилагош једина је од Орлова ове сезоне испунила услов Светске атлетике, који је 64,00 м. Са 67,22 избила на чело светске ранг листе на почетку и само је Викторија Хадсон била успешнија са 67,76 м. Ова даљина много обећава.
Марија Вученовић се учврстила са 61,61 м из Лозане и мирно чека пут за Токио с 22. позиције од 36 учесница.
Ангелина Топић је критеријум 1,97 метара прескочила последњи пут 9. јуна 2024. прошле сезоне, дакле пре почетка испуњавања норми. У 2024. има и 1,98 м. Кад је требало да реализује огроман потенцијал повредила се на загревању квалификација Олимпијских игара у Паризу. Што се пласмана тиче на наредним такмичењима остваривала је максимум, а резултатски се враћа на познате висине и у 2025. је на 1.96 м у дворани односно 1,95 м на отвореним борилиштима.
Армин Синанчевић такође, као Ангелина, излази из периода у коме је имао проблема с повредама. Опоравио је 28–годишњи рекордер Србије (21,88 м) оба рамена и у 2025. испало ђуле до 21,07 метара. Услов је на 21,50 м. У налету је, сигуран у себе и здрав, па се од њега очекују још боља достигнућа кад буде најважније.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.