Тадић: Нисам био спреман за живот у Србији

Душан Тадић јуче се први пут огласио у јавности поводом одбијања понуде Црвене звезде и преласка у Ал Вахду из Уједињених Арапских Емирата. У интервјуу за портал „Моцартспорт” бивши репрезентативац Србије потврдио је да је понуда нашег најтрофејнијег клуба била озбиљна:

- Седели смо дуго и лепо смо се испричали. Звездан Терзић и Црвена звезда учинили су и више него што треба да бих дошао код њих и стварно сам им захвалан на томе. Једноставно ми је било тешко да одлучим, нисам видео себе и породицу да се враћамо у Србију у овом моменту, иако ме дрма носталгија и жељан сам куће и своје земље.

Имао је Тадић и понуду матичне Војводине, разговарао са председником Драгољубом Збиљићем и тренером Мирославом Тањгом, захваливши се и њима на позиву.

- Није да нисам видео себе у српском фудбалу, напротив, желео сам да га побољшам знањем и стеченим искуством. Него, пре свега мислим на живот у Србији. Колико год да ми је лепо код куће и да ме дрма носталгија и колико год нисам био сигуран сам са собом шта желим, потребно ми је одређено време да прво „наместим” неке ствари, да се припремим за повратак кући. Никад ми није било тако тешко да се одлучим јер сам желео у суштини све да пробам, а то није било могуће.

Тадић је говорио и о прошлогодишњој одлуци да се после ЕП у Немачкој повуче из репрезентације. Рекордера по броју утакмица за државни тим нису дотакле речи селектора Драгана Стојковића да би био позван да се није сам опростио.

- Нисам се двоумио ниједног тренутка, исправно сам  поступио. Дуго сам био у репрезентацији, нагледао се свега и свачега, покушавао да коригујем ствари и учиним ФСС и српски фудбал бољим у сваком смислу, али једноставно дошло је до замора. Као капитен и лидер имао сам велику улогу, све информације пролазиле су и долазиле до мене. Покушавао сам да решавам све што је у мојој моћи, како на терену тако и ван њега, зато што су тај тимски дух и заједништво од пресудног значаја за успех. Али, ето, после много година рекао сам себи да је доста и да треба неки нови, млађи да се покажу и да преузму одговорност у сваком смислу те речи. Али, исто тако, слагао бих ако бих рекао да ми не фали играње за репрезентацију. То је најлепши осећај, кад представљам своју земљу и чујем химну.