Уочи једног од најважнијих мечева репрезентације Србије у последњој деценији, подршка Пиксијевим изабраницима стиже и од фудбалске легенде са искуством које је ретко и драгоцено. Иван Голац, некадашњи репрезентативац, играч и тренер са успешном каријером у Енглеској и Шкотској, из свог угла анализира предстојећи дуел са Енглезима и шаље снажну поруку српским фудбалерима – без страха, са вером у себе и пуним срцем до Светског првенства.
- Традиционално, мечеви између нас и Енглеза, још од педесетих година, увек су били занимљиви и пуни емоција. Побеђивали смо их и са 5:0, али су и они нас знали да демолирају. То је судар две потпуно различите фудбалске школе – њихова, базирана на брзини, темпу, снази и дуел игри и наша: техничка, маштовита, са више уметности. Најважније правило у игри против Енглеза је не улазити у тучу. Ако покушаш да их добијеш у борби, изгубио си пре првог звиждука. Снага је одувек била њихово главно оружје.
Времена су су променила и Енглези нису више само тим који дугим лоптама прескаче средину терена и узда се у лактове својих робусних нападача.
- Овај сусрет биће врло интересантан. Енглези нису селекција која делује непобедиво, али имају појединце способне да сами реше утакмицу. Мислим да ће бити пуно голова, за разлику од претходног дуела на Европском првенству где је један детаљ одлучио победника. Много је важно да направимо добар резултат у Риги и да у једној фантастичној атмосфери пред пуним стадионом у Београду, одиграмо најбоље што умемо.
Као велики познавалац енглеског фудбала, Голац открива где би могла да буде шанса за наше фудбалере.
- Њихова снага је традиционално у средини терена. И данас имају фантастичне играче у везној линији, али им је одбрана годинама проблем. Ту су најтањи и ту видим простор за наше играче. Лако долазе у ситуацију да противнички играч буде „један на један“ са њиховим дефанзивцем. То је њихова Ахилова пета. Можда им једино Шпанци тренутно могу парирати по динамици, али одбрана Енглеске дефинитивно није на нивоу остатка тима.
Колико је важно да у овакве утакмице уђемо храбро, без комплекса?
- То је основ свега. Морамо да уђемо у меч са јасним циљем, да победимо и направимо велики корак ка Светском првенству. Респект да, али страх никако. Када Енглези осете слабост, они не стају. Дају први, па други, па трећи гол. Ми морамо да покажемо понашањем и игром да смо бољи. И ако тако уђемо, имамо шта да тражимо.
Добро познајете Драгана Стојковића. Како Вам се чини његов рад са репрезентацијом?
- Довољно је да кажемо да смо поново редовни учесници великих такмичења, што је само по себи огроман помак. Често имамо нереална очекивања, желимо сензације. Али морамо бити свесни реалности. Златна времена су иза нас, али и сада смо међу елитом. То мора да нам буде понос. Пикси је одличан селектор и мислим да је прави човек за ову генерацију.
Уверен је Голац да Србија има чиме да удари на Енглеску.
- Митровић и Влаховић су наше ударне игле. Поготово Влаховић који својом покретљивошћу и продорношћу може да буде константна опасност. Енглеска одбрана игра високо, у линији, и правим дубинским лоптама можете лако да их пробијете. Али за то је потребно савршено разумевање и сарадња између везних играча и двојице нападача. Много је важно што већина наших репрезентативаца има искуства и уме да се носи са притиском велике утакмице. То се нарочито односи на дуел који ће се у новембру играти у Лондону. Атмосфера на Острву је посебна. Ко није играо тамо, тешко може да разуме о чему говорим.
Детаљ који је Голца разликовао од других тренера је мотивациони говор у свлачионици пред сваку важну утакмицу. Шта би сада поручио Митру и друговима?
- Рекао бих им да Енглези нису бољи од нас, да имамо квалитет и да колективном и храбром игром можемо да им покажемо где им је место. Без страха, без притиска, да уживају у утакмици! Момци, играјте фудбал, то је привилегија.
За утакмицу против Енглеске влада огромно интересовање и већ сада је сасвим извесно да ће наши момци имати фантастичну подршку са трибина.
- Много ми је драго што је Фудбалски савез Србије одредио симболичне цене улазница и сигуран сам да ће публика бити 12. играч наше репрезентације. Дуго нисам ишао на стадион, али ћу овога пута немам ни најмању дилему, 9. септембра сам на Маракани, спреман да бодрим Пиксијеве момке у мечу генерације. Морамо да будемо јединствени. Без звиждука, без нервозе. Само пуна подршка током свих 90 минута. Меч против Енглеске није само борба за бодове, већ прилика да покажемо ко смо и колико вредимо.
Увек на свој начин, без длаке на језику и са дубоким разумевањем игре. Господин Иван Голац! Једини Србин који је као тренер освојио национални трофеј у Шкотској и један од оних који су оставили дубок траг и у енглеском фудбалу.
ШОК НА МАРАКАНИ 1987.
Ивану Голцу је у сећању и чувена утакмица против Енглеске у квалификацијама за ЕУРО 1988.
- Био сам тада домаћин енглеској експедицији у Београду. Страшна екипа: Џон Барнс, Брајан Робсон, Питер Бирдсли... То су били фудбалски „гангстери“. Барнс је са 19 година већ био страшан играч. Против Вотфорда сам га лично чувао, мајстор дриблинга, лак као перце, корак огроман. Могао је да прође кроз целу одбрану као да не постоји. Миљан ме је замолио да разговарам са Осимом и укажем му на неке детаље из игре енглеског тима. Када сам га питао ко чува Робсона и Барнса, рекао ми је: 'имам решење, једног ће Баљић, а другог Баждаревић'. Одмах сам знао да то није довољно. Те вечери у Београду, после 25 минута било је 0:4, шок за све. Данас Енглези немају такве појединце. Играју на потпуно другачији начин и не личе на тај старио Горди албион. Ако их притиснемо, имамо велике шансе.
У ДРУШТВУ ШИЛТОНА, БОЛА, ШИРЕРА, ЛЕ ТИСИЈЕА...
Пријатељ из Ријеке му је пре извесног времена јавио лепу вест, да је један од кандидата за најбољег играча Саутемптона свих времена.
- Сама помисао да сте у друштву једног Ле Тисијеа, Ширера, Алана Бола, Шилтона, чини вас поносним и шаље вам поруку да нисте џабе толике године посветили фудбалу. Прочитао сам негде вест да је Шилтон дао на аукцију свој дрес са Светског првенства 1986. године у коме је бранио чувену утакмицу против Аргентине када му је Марадона дао два гола за антологију. Почетна цена је 350.000 евра. А ја у својој колекцији имам један Шилтонов дрес са све његовим потписом. Не бих га мењао ни за шта на свету. То су ствари које немају цену...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
