Јокић је прво замолио да нађемо пиво за све

Док су се репрезентативци Србије спремали за пут на Кипар, играли мечеве против Грка и домаћина у Лимасолу припремајући се за Евробаскет, јавност се присећала Игара у Паризу.

Град светлости, али и гледаоце широм планете Пешићеви Орлови су одушевили пре годину дана, прво феноменалним повратком из минуса од 24 поена против Аустралије у четвртфиналу, потом и феноменалном утакмицом у полуфиналу у којој су Американце имали „у шаци”, потом и начином на који су прославили бронзу.

Готово да нема Србина коме се лице не развуче у осмех кад се сети церемоније доделе медаља, али и славља које је претходило томе, а које је Богдан Богдановић описао реченицом – „желели смо да будемо историјски пијани”.

Славље је свакако било историјско, будући да су потпуно украли шоу златним Американцима, а да су тиме „купили” срца бројних посматрача највећег спортског догађаја, говори и јучерашњи чланак чувеног Л`Екипа баш о том слављу.

Француски лист је објавио сведочанство Антоана Шувелона, официра задуженог за олимпијске делегације и менаџера локала у коме су Орлови славили

- Прво су ручали у хотелу, а онда ме је Јокић замолио да нађем пиво за све. Онда су брзо прешли у ресторан – присетио се Шувелон.

Муса Сако, менаџер локала, присетио се још детаља:

- Све је прошло одлично. Тражили су од нас да резервишемо цео локал 48 сати раније. Јокић је био најактивнији у групи, био је певач, музичари, сви су певали из свег гласа. Отишли су у 21,30, вратили се после поноћи. Имали смо времена да мало почистимо и средимо пре него што су опет дошли. Полиција је прошла око три, четири ујутру, али ионако је све било при крају…

Пред доделу медаља било је мало панике код организатора, нису видели српски тим од завршетка утакмице за треће место (око 15 часова)…

- Шеф српске делегације био је мало забринут, а онда су играчи стизали у хотел појединачно, веселог изгледа – објаснио је Шувелон.

Стигли су Орлови и у дворану Берси и одушевили начином радовања:

- Као ја кад сам као клинац освајао неки турнир у округу. То је заиста једна породица. Чекајући позив екипа за постоље, загрлили су се и певали, питао сам се чак да ли ће их публика у Арени чути. Али остали су врло професионални, као и током целог турнира.

Било је још занимљивих детаља… Због Емануела Макрона је све било блокирано двадестак минута, Јокић и друштво нису желели да чекају, већ су без обезбеђења кренули сами до хотела.

- Кад сам их видео како излазе из аутобуса и самоиницијативно крећу пешке ка хотелу, помислио сам: „Јао, надам се да ће све проћи у реду, јер то уопште није било планирано” - казао је Шувелон о још једном спонтаном гесту бронзаних.