Бивша југословенска тенисерка Моника Селеш (51) проговорила је први пут о симптомима миастеније гравис - неуромишићне аутоимуне болести.
- Играла бих са децом или члановима породице и промашила бих лоптицу. Мислила сам да видим две лоптице. То су очигледно, симптоми које не можете игнорисати. И за мене је ту почело ово путовање. Требало ми је много времена да то прихватим, да говорим отворено о томе, јер је то тешка ствар. Много утиче на мој свакодневни живот - рекла је деветострука грен слем шампионка у интервју агенцији “Асошиејтед прес”.
Ова 51-годишња рођена Новосађанка рекла је да јој је ова болест дијагностикована пре три године, први пут о томе прича уочи Ју-Ес опена, који почиње 24. августа.
Селеш је успешну каријеру почела са 16 година, када је 1990. освојила Ролан Гарос, последњи меч је одиграла 2003. године.
Национални институт САД за неуролошке поремећаје и мождани удар описује ово стање као „хроничну неуромишићну болест која изазива слабост у скелетним мишићима” што „најчешће погађа младе жене (до 40 година) и старије мушкарце (с више од 60 година), али може да се јави у било којем узрасту, укључујући и детињство”.
Селеш је додала да никада није чула за ту болест док није отишла код лекара који ју је упутио неурологу пошто је приметила симптоме дуплог вида и слабост у рукама.
- Чак је и сушење косе феном постало веома тешко. Када су ми поставили дијагнозу, помислила сам: 'Шта?' - рекла је Селеш која на промоцији кампање „Го фор Греатер” сарађује са имунолошком компанијом „Аргенx” из Холандије.
Моника је током каријере имала тешке тренутке, попут напада ножем 1993. године на турниру у Хамбургу, говорила је и о повратку на терен и дочека навијача на Ју-Ес опену две године касније.
- Начин на који су ме дочекали... после мог рањавања, никада нећу заборавити. То су тренуци који остају заувек у сећању.
О здравственом стању говори као још једном у низу животних изазова са којима се суочила.
- На тениским теренима сам неколико пута морала да крећем испочетка. Мој први велики ресет био је када сам као 13-годишњакиња дошла у САД (из Југославије). Нисам говорила језик, напустила сам породицу. Било је то веома тешко време. Онда, наравно, постати врхунска играчица, и то је ресет, јер слава, новац, пажња - све то мења живот, а тешко је са 16 година носити се с тим. Онда, наравно, моје рањавање - и тада сам морала да кренем испочетка - рекла је Селеш и додала да је савет свима који се носе са овом аутоимуном болешћу - „да морају да се прилагоде”. - И то је оно шта сада радим”, закључила је бивша прва тенисерка света.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.