Навијам за Партизан, волим Црвену звезду

Никола Марјановић, рођен 1. августа 1957, коренима је везан за Врбању, Челинац и Бањалуку. У Београду је одрастао, стигао да игра за четири клуба: Црвену звезду, Партизан, Чукарички и Галенику, односно данашњи Земун. Поникао је на Бановом брду, младост посветио црвено-белима, најбоље партије, ипак, пружао у дресу Ријеке код Мирослава Ћире Блажевића. У неколико наврата друговао је с лоптом и у иностранству.

- Фудбал ми је био највећа љубав у животу, стадион Чукаричког удаљен стотињак метара од куће. На срећу, био сам најбољи међу пионирима. Претпостављам да су ме пратили људи из Црвене звезде, потом одвели на Маракану. Провео сам четири године у млађим категоријама, после чега отишао у војску. Кад сам се вратио цивилном животу, тренер Звезде био је покојни Гојко Зец, били су на припремама у Аустралији. За то време спавао сам на стадиону и тренирао са Драганом Џајићем, повратником из Бастије, Златком Крмпотићем, Милошем Шестићем... Играли смо пријатељске утакмице док се први тим не врати из Аустралије. Зец је био врхунски тренер, жао ми је што није међу живима. По повратку са припрема рекао ми је да требам да сачекам, да су довели Зорана Јеликића из Мачве. Предложили су да ме позајме и тако сачекам шансу. Отишао сам у Галенику - набраја Марјановић.

Сећања навиру...

- Био сам велики навијач Црвене звезде. За мене, она је велики клуб, исто као што је и Партизан. Провео сам четири године у Љутице Богдана. Много ми је жао што нисам остао, шта да се ради. Такав је живот фудбалски. Тренер одлучује о многим питањима.

Није се вратио у Звезду, заиграо је за Чукарички, па Галенику.

- У Земуну је било феноменално. Две године сам одиграо, по утисцима многих, добро. Дошао је Мирослав Ћиро Блажевић да нас гледа против Радничког из Крагујевца. Желео је да види Гезима Љаљу, наше крило. Био је изузетан играч. Међутим, одиграо сам ту утакмицу феноменално и одлучио се за мене.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ